Празник Уласка Господа Исуса Христа у Јерусалим, Цвијети, прослављен је у старом подгоричком Храму Светог Ђорђа, уз присуство великог броја вјерног народа.
Светом литуријом началствовао је протојереј Јован Радовић уз саслужење свештенства овог древног храма: протојереја Мирчете Шљиванчанина, старешине цркве, протојереја-ставрофора Гојка Перовића, архијерејског намјесника подгоричко-колашинског, протојереја-ставрофора Милете Кљајевића, протојереја-ставрофора Драгана Станишића, јереја Блажа Божовића и ђакона Луке Павићевића; док је молитвено учествовао прота Милун Фемић.
На литургијске возгласе одговарао је хор Свети Сава руковођен хоровођом дипл.теологом, Снежаном Поповић.
Током Литургије, поучном бесједом присутнима у храму Господњем обратио се началствујући свештенослужитељ, прота Радовић:
„Ево нас у Цвијетној недељи, на дан празника Господа нашега Исуса Христа у Јерусалим.
Господ је проживјео 33 године на овој земљи – дошавши да нас спаси од гријеха, смрти и ђавола. У оном трену када завршава своју мисао, Он улази у Јерусалим по четврти пут, да би страдао, ради нас и ради нашега спасења.
Пророк Захарија, 400 година, имајући вид, руковођен Духом Светим, раније види тај догађај и пјева: Радуј се много кћери Сионова, ликуј кћери Јерусалимска, јер ево цар твој долази теби, кротак и смирен, јашући на магарету, младунчету товарне животиње.
Господ долази у Јерусалим а народ Га дочекује тако весело, радосно, неописиво и усхићеном радошћу из тога разлога што је на јучерашњи дан, Господ васкрсао Лазара, свога пријатеља доброга у селу Витанији. А пошто је Витанија била у близини Јерусалима, то се муњевитом брзином прочуло међу народом, да је праведник Исус из Назарета васкрсао мртвога Лазара. То чудо, невиђено до тога дана, Господ је савршио и зато креће из Витаније према Јерусалиму; а друга огромна маса народа из града Јерусалима, крећу Му у сусрет, носећи у рукама палмове гране, које су биле симбол побједе.
А прије уласка у Јерусалим, Господ говори ученицима: Идите у село Витфагу, и тамо ћете наћи магарицу и младунче магаричино; и кажите томе домаћину, да Господу треба! И рекавши то, домаћин им без ријечи даје своју магарицу и магаре, на које су онда ученици поставили своје горње хаљине – имућни су их носили, а они који су били сиромашни, немајући их, сјекли су палмове гране и цвијеће – бацајући их поред пута, дочекујући Исуса као цара Израиљева. Они вичу: Осана, благословен који долази у име Господње! Осана је старојеврејска ријеч и значи: Слава Богу на висини!
Код јеванђелисте Марка читамо да је народ узвикивао – Благословено је царство оца нашега Давида који долази! И јеврејски народ је вјеровао да ће цар и месија, столовати и царевати вјечно, и да ће бити из дома Давидова; и оно што је најинтересантније, Јевреји очекују цара земаљскога, војсковођу који ће њих спасити од римскога завојевача и угњетености страноме окупатору.
Међутим, Господ засједа на магарету; симбол магарета у оно вријеме у Палестини је био мир. Јаше на магарету, зато што жели да каже, и поручи њима и данас нама – да је он Цар мира; а коњ је у Палестини само коришћен у војне сврхе; а цареви и народни трибуни су јахали управо на магарцима, у мирнодопско доба; зато Господ изабира магарицу. И улази у град Свој Јерусалим.
Међутим, кад је био на обронцима града, спуштајући се са Маслинске горе, Господ заплака. Питају Га ученици: Господе, зашто плачеш, види какав је величанствен храм пред нама, Соломонов. А храм бијаше окупан свјетлошћу Божијом, а позлаћене куполе су велики одсјај бацале.
Господ заплака и рече да ништа ускоро неће остати, ни камен на камену од Соломонова храма и рече да ће се тај град узети од тога народа и да ће остати пуст. Господ пророкује, будући свезнајући, да ће јеврејски народ пострадати управо из тога разлога – што га нису приватили и признали, као свога месију и цара свога.
Тога дана они Њега признају за цара, јер такво чудо је било незамисливо до тога момента; они очекују земаљскога цара, а Господ им говори и свједочи тога дана, и њима и нама данас – да је Он Цар мира. И Он је Тај који је дошао да спасе од гријеха, смрти и ђавола; као највећег непријатеља рода људскога.
Каже Свети апостол Матеј, да се сав народ, узбуни, толико је ово био радосан и чудесан догађај; дјеца мала вичу и пјевају- Осана сину Давидову; а старешине јеврејске, првосвештеници и фарисеји говоре Господу: Зашто их не ућуткаш, чујеш ли шта говоре?
Они не виде у Њему цара и месију. Господ им на то одговара ако они заћуте, камење ће повикати. Тумачи наша Црква, да је овај народ посвједочио, на данашњи дан у Јерусалиму, Господа Христа и пјевао му ове свечане пјесме, не научен сам од себе, већ научен од Духа Светога.
И ту Господ њима говори: Ето, народ је научен од Духа Божијега; а ко не би послушао Духа Божијега, онда би камење силом Божијом, посвједочило о мени, да сам Цар мира и Спаситељ свијета.
И Господ ушавши у Јерусалим, прво улази у храм Соломонов и поново, други пут, истјерује из тога храма и виче – Не правите од дома Оца мојега, дом трговине. И тамо дјеца узвикују, Осана сину Давидовом; а Господ каже представницима Јевреја – зар нисте читали у Псалмима, гдје се каже, из уста одојчади, мале дјеце, испунио си Мени хвалу.
Тако да Господ ушавши у Јерусалим, пророчки симболише три момента: други долазак Христов (зато што први долазак Христов је био незнатан, нико није знао кад се Господ родио у Витлејему јудејскоме, осим пастира), други долазак биће у свој сили и слави Његовој, праћен анђелима небеским; други дио симболише васкрсење мртих и трећи дио симболише, Страшни суд. Видимо да прво улази у храм Јерусалимски – зато што ће од храма и од свештенства почети Страшни суд Божији; из куће оне која би највише требала да Господа слави и прославља.
И Господ је истјерао те трговце из храма и дај Боже, да Господ који улази на данашњи дан у град Јерусалим, град мира и побједе, истјера бичем благодати своје, све гријехове из наших срдаца, да бисмо и ми идућу седмицу, очишћени, умивени покајањем и исповијешћу, заједно са Господом, кренули на Његово страдање, смрт, да бисмо заједно са Њиме и васкрсли. Боже дај. Амин!“
Бесједа проте Јована Радовића – видео
Потом су сви они који су се припремали, приступили Светој тајни причешћа.
Заједничарење свештенослужитеља и парохијана, настављено је у Светогеоргијевском дому, гдје је у оквиру циклуса Разговори о вјери, предавање о Страсној седмици, одржао прота Јован Радовић.
Час вјеронауке за полазнике Школе Свети Ђорђе, одржала је протиница Надица Радовић.
Дјеца из школе вјеронауке на Цвијети и слово о. Јована Радовића – видео
Елза Бибић
Фото/видео: Дарко Радуновић
