Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије и Његово високопреосвештенство Митрополит будимљанско-никшићки г. Методије служили су Свету архијерејску литургију у Храму Светог архангела Михаила у Велимљу, у Бањанима, поводом сутрашњег празника, љетње славе храма.
Прије почетка Литургије освештан је нови фрескопис у храму.
Митрополит Методије бесједио је након прочитаног одјељка из Светог Јеванђеља.
У уводу је истакао да Господ, откад је човјеку ког је створио по лику своме, казао да ће мријети, гледа како народ вијековима пропада и гине без заједнице са Богом, прво шаље патријархе праоце од Аврама, до Мојсија и пророка који су говорили о једном истинитом Богу. С тим у вези, Митрополит Методије је казао да је Бог кроз изабрани народ припремао простор за долазак Сина Божијега у овај свијет, као врхунца домостроја нашег спасења и да је посљедњи пророк који се удостојио да види Онога кога је пророковао, Свети Јован Крститељ.
„Дочекао је испуњење свих пророштава прије њега, сусревши се с Њим на ријеци Јордану и крстивши Га, а онда Господ проповиједајући наговјештава Духа Светога, тјешећи своје ученике и послије свога страдања и васкрсења говорећи им 40 дана и тјешећи их да Њему ваља ићи Оцу, а да ће послати Духа Светога и тада се завршава тај циклус Христовог рађања и доласка међу нас постајући један истовијетан са нама људима, осим по гријеху, узимајући људску природу на себе и задржавајући божанску. У њој се сједињује и божанско и људско, човјечанско и нестворено и створено и у Његовој личности сједињује се оно што никад не би могло да се сједини и без Њега би Бог по својој природи и суштини остао апсолутна другост, недокучивост, без Његовог оваплоћења.
А тим сједињењем у Његовој личности и божанског и тварног кроз људску природу сјединио се са цјелокупном творевином Бог. Узевши на себе њу и онда се она и све што је створено занавијек спасава у јединству са божанским. Зато нема спасења без Христа и мимо Христа. Зато Господ каже: Ко са мном не сабира, расипа. Ко Мене не прима, живот ће му проћи у ништавилу и бесмислу и опомиње на погибао. Не ову пролазну и земаљску кроз која врата смрти сви морамо проћи, него опомиње на духовну смрт од које зависи наша вјечна судбина. Зато смо се данас овдје сабрали, драга браћо и сестре. Да се напојимо смислом нашега постојања, остваримо назначење онога што нам је Господ предодредио и за нас замислио. Да остваримо циљ нашега живота, а то је да се напојимо Духом Светим и благодаћу Духа Светога.
Кад је сишао Дух Свети, Црква се родила. Зато славимо рођендан Цркве на Духове. А данас славимо Ону кроз коју нам је дошло све оно што је Господ у предвјечноме плану предодредио, у спасењу рода људскога да кроз Дјеву Марију, увијек Дјеву, усели се у Њу Духом Светим. Наитијем својим. Узме ту природу људску и роди се од Ње, не повриједивши је. Не повриједивши Њен дјевичанство, као што је и по васкрсењу прошао кроз затворена врата код својих ученика, да их тјеши.“
Високопреосвећени Митрополит Методије потом је нагласио да нас Дух Свети и данас тјеши, те да не смијемо заборавити смисао нашег сабирања у храмовима, а то је да са Христом сабирамо, јер се ујединити, сабрати и вољети можемо само љубављу на коју нас је Христос призвао. Безрезервну и несебичну.
„Да заволимо једни друге до те мјере да будемо спремни да и живот свој положимо за ближњега кога волимо, јер од те љубави, нема веће. Да ко живот свој положи за ближњега, акамоли да му опрости или да тражимо опрост. Да све учинимо да одржимо тај однос и ту заједницу, не би ли створили простор и начин да Дух Свети сиђе на нас и Његов благослов. То је смисао нашега окупљања. То је смисао гледања овога благољепија, овог дивног саборног храма овде у Бањанима и вјешта рука фрескописца изобразила, надахнута благодаћу Духа Светога, ликове оних који су просијали славом Божијом
Да будемо слични и подобни, благодаћу Духа Светога, ликовима овим који су овдје изображени, јер другога пута нема, осим пута благословенога хођења за Христом васкрслим.“
Његово високпреосвештенство Митрополит будимљанско-никшићки г. Методије, на крају је истакао да је долазак Митрополита Јоаникија у своје родно мјесто, велики благослов за Епархију будимљанско-никшићку и призвао Божији благослов на све присутне.
Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије обратио се након освештања славског колача.
Честитајући свима празник, Митрополит Јоаникије је на све призвао молитвено заступништво Пресвете Богородице и светих архистратига Михаила и Гаврила, истакао је да је најважније да се сабирамо на молитви.
Потом је Митрополит истакао још један разлог данашњег окупљања- одликовање господина Милорада Мићовића највећим признањем Епархије будимљанско-никшићке.
„Имамо и посебан разлог што смо се ове године овако лијепо сабрали. Наш рођак и брат, велики добротвор Цркве, а нарочито овога светога храма г. Милорад Мићовић је учинио све да уљепша овај свети храм. Ви знате да је прво подигао овдје зграду да се народ има гдје сабрати у било којој прилици и кад су радости и жалости, подигао је овај црквено-народни дом са великом жељом и љубављу, а онда са великом вољом и љубављу приступио финансирању живописања овог храма. Нашао је доброг фрескописца г. Бориса Маркуша.
Ова љепота храма обновљенога и живописанога нас је све сабрала и сви се радујемо. Знам једно, да господин Милорад Мићовић то није радио само за себе, него и за све нас и овога покољења и будућих покољења, не тражећи за себе ништа. Никаква признања и одликовања, осим Божијега благослова који је сигурно добио и дај Боже да га Господ изобилно награди за ову његову љубав.“
Изразио благодарност Митрополиту Методију што је господина Милорада Мићовића одликовао највишим признање Епархије будимљанско-никшићке, орденом Светог Ђорђа првога степена.
Лана Остојић
