Синоћ, у навечерје празника иконе Пресвете Богородице Тројеручице, у манастиру Савина служен је Акатист Пресветој Богородици.
Јереј Славко Лакетић, професор у Карловачкој богословији бесједио је након читања Акатиста.
У уводу је казао да је Савински манастир духовно срце Боке которске, који по свом имену и историјском ходу подсјећа на Светог Саву и светосавско наслијеђе у коме смо укоријењени.
Подсјетио је да нас је Свети Сава, не само утврдио у вјери православној и дубоко нас укоријенио у једној, светој, сабрној и апостолској цркви, него нас је научио да са великом љубављу поштујемо Пресвету Богородицу.
„Довољно је само сетити се да је као дечак Свети Сава гледао зидање мајке свих српских цркава, свете Студенице, која је као и овај свети храм, посвећена успењу Божије Мајке. Потом као млади монах стасавао је на Светој Гори атонској у манастиру Ватопед који је посвећен Благовестима Пресвете Богородице и најзад сазидао царску лавру Хиландар, посветивши је Ваведењу Пресвете Богородице, да би се потом опет вратио у манастир Студеницу и тамо био архимандрит.
Али, кад говоримо о Светом Сави и његовој вези са Пресветом Богородицом, верујем да свима нама најпре у мисли долазе две чудотворне иконе које је управо Свети Сава донео међу нас и по његовом благослову, његовом заслугом и молитвама, те две дивне иконе крепе нас кроз векове. Једну смо прославили пре неких 8 дана славећи летњи празник иконе Мајке Божије Млекопитатељнице, а сутра је празник најпознатије иконе мајке Божије која се чува у манастиру Хиландару- Богородице Тројеручице и ево, у навечерје тог дивног празника Богородице Тројеручице ми се сабрасмо у подножју иконе Богородице Савинске.
Но, потпуно је небитно да ли је у питању икона Богородице Млекопитатељица, Тројеручица, Савинска, Чајничака, Пећке краснице или пак нека друга чудотворна икона. Оне се разликују по стиловима, по историјским причама и предањима која се преплићу кроз векове, по материјалима, по величини, по драгом камењу и племенитим металима којима су их вековима благочестиви хришћани украшавали. Но, оно што је суштински битно, то је да је на свакој од тих икона лик Пресвете Богомајке и да ниједна од тих икона као генерално и ниједна икона у православљу није никакав магични, магијски предмет, није никакав фетиш или амајлија, него је као свака икона, прозор у вечност.
Свака икона пред нама и међу нама јесте сведочанство да су Господ, Пресвета Богомајка, свети анђели и свети Божији угодници са нама и међу нама, да нас никада не остављају, него да се свагда за нас Господу моле и да нас својим молитвама штите. Управо, имајући чврсту веру и непоколебљиву наду да нас Пресвета Богомајка својим свемоћним молитвама штити и чува, ми смо данас овде“- казао је јереј Славко Лакетић.
Бесједу јереја Славка Лакетића, професора у Карловачкој богословији, препоручујемо да послушате на интернет страници Радија „Светигора“.
Лана Остојић
