Древна хришћанска светиња манастир Златица у Подгорици је данас, на празник Уласка Господа Исуса Христа у Јерусалим – Цвијети, прославила своју славу.
Светом Литургијом је началствовао протојереј Игор Балабан, секретар Епархијског управног одбора Митрополије, уз саслужење протојереја-ставрофора Бранка Тапушковића, те јереја Леке Вујисића и Павла Божовића.
По прочитаном Јеванђењу отац Игор се сабранима обратио празничном бесједом.
Он је подсјетио на ријечи јеванђелисте Јована да многи од оних који су дочекали Господа Исуса Христа у Јерусалиму нису знали ко је Он, већ су то учинили само зато што су чули да је претходнога дана васкрсао Лазара из мртвих. Скренуо је пажњу и на то да ће убрзо народно клицање Господу:” Благословен који долази у име Господње” замијенити повици: ”Распни га, распни!”, те закључио да је то типично људска прича.
-Зато учинише, вели јеванђелист, то знамење на Исусу. Зато га дочекаху. Не зато што су знали шта је Његова велика побједа и какав је Он збиља – прави, једини, истински војсковођа рода људскога, и какву ће он једину истиниту, једину спасоносну и једину животворну побједу да учини за све нас, од краја до краја Васељене и од почетка до краја вијека. То је побједа коју ће наш Господ учинити над смрћу. Али баш када се Он суочио са том смрћу, већ за Велики петак, иста та маса народа више не иде за Исусом него иде за Његовим прогонитељима. О, како је то људска прича!
Отац Игор је казао да је данашњи празник подсјетник свима нама да треба да будемо пријатељи Господњи, као што је то био Четвородневни Лазар, те да нам је Господ примивши смрт, патњу и страдање, а потом васкрснувши из мртвих силом Божијом, показао и дао ”да Јерусалим буде, ономе који вјерује у Исуса као Сина Божијега, да Јерусалим буде на свакој стопи ове Земље и да Јерусалим буде у срцу свакога од нас!”
– Стари народ јеврејски је имао заповијест да се моли Богу најприје у Јерусалиму, и да приноси жртве само у Јерусалиму. Само су те жртве биле оне које је Господ примао, тако им је Он заповиједио. А онда је Господ, извршивши све како је заповјеђено, сам рекао: Испунио сам сав Мојсијев закон, дошао у Јерусалим, био у храму, био са својим ученицима, јео Пасху по јеврејском обичају. Али онда је, Својом смрћу и васкрсењем, направио нови завјет са човјечанством и са свим људима до дан-данас. А тај нови завјет је да је и изнад Златице данас Јерусалим! Јерусалим је данас и у Москви и у Атини! Јерусалим је данас и у Каракасу, и у Чилеу, и у Уругвају, и у Аустралији и свуда гдје има некога ко се Господу моли и ко се сјећа Његовога уласка у Јерусалим на сваком мјесту на кугли земаљској. Оно што је нама донио Господ, овај војсковођа Кога ми данас дочекујемо са палмовим гранчицама, иако јаше на магарету, не јаше на неком дивном великом коњу, него на магарцу да нам покаже смирење – донио је свакоме од нас да буде Васељена његова! Нека би дао Господ да са том мишљу и са том вјером живимо, да је Васељена наша, зато што смо Божији, а Бог је наш и обећао је да ће бити са нама у најтежим тренуцима, и ако Га се не одричемо ни у страдањима Великог петка, ако све то успијемо и ако све то истрпимо, онда ћемо доживјети и Његово Васкрсење.
Пренијевши благослове и поздраве Високопреосвећеног Митрополита Јоаникија мати Евгенији и вјерном народу, отац Игор је на крају сабранима честитао празник и пожелио да у радости дочекају свијетли празник Васкрсења Христовог.
На крају свете службе Божије свештена Литија је опходила храм, а потом су освештани славски приноси. За кума славе наредне године пријавио се проф. др Дејан Мировић, овогодишњи бесједник.
Потом је услиједила празнична академија. Празнично слово је изговорио проф. др Дејан Мировић, професор Универзитета у Приштини са привременим сједиштем у Косовској Митровици.
Професор је на почетку заблагодарио мати Евгенији на позиву да учествује у овом сабрању, рекавши да је на Златици први пут, али се нада – не и задњи.
Подсјетивши на ријечи Светог Владике Николаја да се ”на муци познаје вера”, а нагласивши Христову храброст у тренуцима остављености од оних који су до тада ишли за њим, и Његовог страдања, указао на преокрет у Недељу Васкрсења, када се дешава чудо над чудима.
– Сви они који су мислили да се ради о само још једној жртви фарисеја и Римске империје, нису били у праву, јер сада сведочимо две хиљаде и нешто година после тога, да милијарде и милијарде људи, укључујући и све нас, верују у Христа. Дакле, Он је био сам и показао је веру која је надахнула толико, толико генерација и покољења.
Као други примјер храбросту навео је примјер војводе Марка Миљанова.
– Имамо и један други пример који показује да се вера не напушта и принципи и онда када останете сами, када вас сви напусте. То је велики војвода Марко Миљанов. Ви знате, браћо и сестре, да је он, и Кучи, су сломили кичму Турској империји овде на Фундини 1878. године. И он је најзаслужнији и његови племеници за међународно признање Књажевине Црне Горе. Шта се десило после тога? Само неколико година после тога, он је пао због вечне зависти и љубоморе, пао је у немилост. И то су чули српски непријатељи који су тада анектирали, фактички, Босну и Херцеговину, Аустроугарска. И зна се, то су историјски подаци, да је 1883. године, Аустроугарска понудила њему, Марку Миљанову, да он буде некакав кнез северне Албаније у тренутку када је српски народ у Босни и Херцеговини патио под Калајевим режимом. Међутим, браћо и сестре, он је то одбио. Зашто? Зато што се брату не пуца у леђа. И зато се…једноставно, одбио је такву понуду, иако је био сам и усамљен на Медуну, без почасти и без онога што је заслужио да буде.
Као трећи примјер храбрости, али и остављености, навео је српски народ на Косову и Метохији, данас.
Он је казао да је српски народа на Косову и Метохији на милост и немилост остављен потписивањем Бриселског споразума, Вашингтонског споразума, Француско-немачког плана и Охридског споразума, те да су данас Срби са Косова и Метохије ”између две ватре и немају подршку, ни од Приштине наравно, ни од Београда”.
Подсјетио је на велику улогу блаженопочивших Митрополита Амфилохија и Владике Атанасија и рекао да су они били главни заштитници Срба на Косову, те казао да натпис којим су на Златици дочекани гости са Косова и Метохије ”Узалуд расрбљавање, народе мој. Косово је посреди тебе” има посебно важно значење.
– Он има специјално значење и доказује да солидарношћу и дочеком ове наше дивне деце са Косова и Метохије ми показујемо да смо један народ и да нисмо заборавили Косово и Метохију. Ништа, ништа у српском народу, у Београду престоном нема вредније од Грачанице. Нема ниједне цркве вредније од Пећке патријаршије, Дечана и свих наших светиња. И ако изгубимо то, ако дозволимо да будемо некакав синтетични народ, ми не заслужујемо да будемо неко ко се позива на Светог Саву и на све који су дошли после осам векова аутокефалности.
У умјетничком дијелу програма наступили су: Фолклорни ансамбл ”Венац” из Грачанице и Лапљег села, народни гуслар Секуле Церовић, те ђаци свих подгоричких школа вјеронауке.
Са Косова и Метохије су данас на Златицу дошли и професори и ученици Средње медицинске школе из Косовске Митровице.
О. Б.
