Izaberite stranicu

Црквена општина Даниловград и Православно братство Светог Арсенија 29. јануара 2025. године приредили су у даниловградском Центру за културу Светосавску академију.

Почетак академије поздравним словом благословио је парох даниловградски протојереј Жељко Ћалић, који је у име организатора поздравио госте и учеснике у програму.

„И ове године нас је сабрао највећи син нашега народа Свети отац Сава, једна изузетна, интегрална и цјеловита личност, која је у себи садржала бројне дарове и коју је Бог заиста одабрао и оставио, не само за оно вријеме када је живио, него ево и осам вјекова он нам свијетли као сјајна звијезда на небу Христовом и сија свој васељени јер Светитељ је надвремени и универзални човјек. Оно што је управо Свети Сава оставио и за шта се наш народ кроз вјекове борио, без обзира на искушења која је имао, за шта се може држати и чему се може враћати то је Светосавље“, казао је у поздравном слову отац Жељко додајући да Светосавље није никаква идеологија, како то неки разумију погрешно, они које не разумију личност Светога Сава, већ да је Светосавље примјењено православље у српском народу.

Оводгодишњу светосавску бесједу произнио је јеромонах др Владимир Палибрк, сабрат манастира Острог.

„Созерцавајући сав равноапостолни труд Светога Саве на њиви Господњој, можемо рећи да је та идеја о братству људи итекако била блиска и драга првом српском архиепископу. Несумњиво да је и његово срце куцало за свесвјетско, за свечовјечанско-братско јединство. У тајни јединства људи у Христу скрива се тајна светосавске идеје. Љубав према Богу, и љубав према човјеку, на којима почива сав закон и пророци, по Христовом казивању, јесте оно што је у историји српског народа познато под називом Косовски завјет. Ако обратимо пажњу на Косовски завјет, ми ту видимо опредјељење за Царство небеско, а то је у српском народу старије од цара Лазара јер овај није сам по себи одлучио да изабере Царство небеско, већ је урадио оно на шта га је обазивала свештена традиција Немањића“, казао је у уводном дијелу бесједе јеромонах Владимир. Отац је уосталом казао и то да је за Немањиће, и за једне и за друге, и за владара земнога и за владара духовнога исти циљ – а то је светост. Скоро сви Немањићи, послије управљања државом остављали су овај свијет, остављали сву власт и повлачили се у манастир.

„Дакле, циљ живота за Немањиће је био – светост. И када имамо, с једне стране, представнике Цркве, којима је идеал светост, представнике државе којима је исто идеал светост, онда имамо Немањићку државу, благословену од Бога, и онда имамо процват српског народа, српске Цркве, српске државе. Оваква саборност српског народа, гдје је као крајњи циљ и виши смисао светост човјека и друштва у цјелини, мора резултирати свеопштим братством људи. Кретање свих ка светости порађа братство, тежња ка Богу води ме у загрљај брату. Није толики гријех ако човјек борећи се против себе ипак на крају не постане свет, колики је гријех ако човјек другоме не постане брат. Прво зависи од Божијег давања, а друго од мога властитога хтења и избора. Прву заповијест о љубави према Богу, Свети Сава је испунио онда када је оставио свијет и постао монах на Светој Гори, а другу заповјест о љубави према ближњима, он је испунио када се очишћен и просвећен вратио своме народу да га сједини са Христом, а онда и људе једне са другима… Да ли ће Светосавље бити наш животни пут, а ми дјеца Светога Саве то зависи од нас и нашег опредјељења. Царство небеско или царство земаљско. Ако изаберемо Светосавље као једини наш пут, истину и живот, онда ће нас оно довести до Царства небеског, јер тај пут само тамо и води; изаберемо ли напротив царство земно, гдје ће Светосавље за нас бити само једна споредна, беживотна, превазиђена идеолошка парадигма која је нешто значила и представљала за наше претке у мрачном средњевјековном периоду народног постојања, а за прогресивног, просвећеног модерног српског човјека не представља ништа више него музејно-фолклорни етнолошки артефакт, онда ће нас тај пут одвести у ад, јер нигдје друго он и не води“, казао је отац Владимир.

Након светосавске бесједе услиједио је богат умјетничко-културни програм који је отворио књижевник Зоран Костић, први почасни доктор Филолошког факултета у Бањалуци, члан Удружења књижевника Србије, Савеза писаца Русије, Удружења књижевника Републике Српске, Међународне свесловенске академије наука и умјетности и добитник бројних награда и признања, како домаћих, тако и међународних.

У наставку даниловградска публика је уживала у наступима: Српског пјевачког друштва „Светосавник“ из Подгорице, под диригентском палицом Ратке Вујачић, Фолклорног ансамбла „Црна Гора“, гуслара Николе Кривокапића, појаца етно музике: Бојане Радовиће, Ксеније Вешовић и Иве Гвозденовић.

У програму су учествовале и школе вјеронауке са подручја Црквене општине Даниловград које воде вјероучитељице: попадија Анка Ћалић, попадија Зденка Јовићевић, попадија Ивана Катанић и Бранка Ђурковић.
Водитељи програма били су Марија Вујадиновић и Василије Маруновић.

Овогодишњој Светосавској академији присуствовали су: архијерејски намјесник и парох барски, старешина Саборног храма Св. Јована Владимира, протојереј-ставрофор Слободан Зековић, амбасадор Србије у Црној Гори г. Небојша Родић, предсједник Привременог органа Општине Пећ г. Дарко Колашинац, потпредсједник Општине Даниловград г. Бојан Павићевић, предсједник Скупштине општине Даниловград г. Предраг Пајовић, потпредсједнца Скупштине општине Даниловград г. Марија Радоњић, посланици Скупштине Црне Горе г. Велимир Ђоковић и г. Дарко Драговић, директор подгоричке Православне гимназије „Свети Сава“ г. Југослав Благојевић, директор даниловградске Гимназије „Петар I Петровић Његош“ г. Милоје Аранитовић, пјесникиња и уредница програма ЈУ Захумље г. Милица Бакрач и бројни други угледни парохијани и суграђани.

По завршетку програма свештенство ЦО Даниловград подијелило је поклон пакетиће присутној дјеци и родитељима, које је још једну годину заредом обезбједила фирма „Swisslion Takovo“ и њихов директор г. Ђорђе Ковачевић.

Манојле Крсмановић

Фото: Лука Радоњић

Pin It on Pinterest

Share This