Светом литургијом у Цркви Светог Ђорђа од Горицом, данас је, на празник Светог великомученика Пантелејмона, предстојао протојереј-ставрофор Драган Станишић уз саслужење протојереја-ставрофора Милете Кљајевића и протојереја Блажа Божовића док је молитвено учествовао прота Милун Фемић.
На литургијске возгласе одговарали су појци овог древног храма, праћени верним народом.
Након прочитаног јеванђелског зачала, словом поуке сабранима се обратио прота Станишић:
,, Ако имате вјере колико зрно горушичино, рећи ћете гори овој: пређи одавде тамо, и прећи ће и ништа вам неће бити немогуће (Мат. 17,20).
Чујемо ову јеванђелску ријеч која задивљује: Како је то могуће да вјерујући могу да горе премјештају?
Али управо, то је оно што су данашњи светитељи, Св. Великомученик Пантелејмон и Св. Климент Охридски, имали. Имали су ту вјеру о којој се говори у данашњем Јеванђељу, која може све – ако имамо срце чисто и дух прав.
То је та истина човјекове простодушности, отворености за оно небеско, Божије, јер ко све може ? Зна се – Бог. А они који вјерују у Бога, у наставку тога – и они то добијају. Добијају да све могу у Христу Господу који им снагу даје, каже апостол Павле.
И данашњи светитељи, имајући ту силу Божију, отвореност за Бога, љубав, вјеру – они су кроз своју мисију – чинили то немогуће.
Свети Пантелејмон је био исцелитељ, помагао је болеснима, вршио је заповијести – и на крају, од људи којима је помогао, доживио је да буде убијен. И онда се десило то исто – немогуће. Да је он имајући Бога, показао кроз своје страдање да је великомученички подвиг, то што прославља човјека, највише од свега, то је тај чин – кога се удостојавају светитељи; то је та слава, вијенац мученика, у случају Пантелејмона – великомученика.
И они, када положе свој живот за Христа Господа, стичу велику славу на небу. И то није скривено и знано само небеским становницима, то се показује и овдје нама на земљи и показује се и у простору и времену.
Колико је немогућег Пантелејмон чинио за живота, још више је чинио са неба. Познати су безбројни примјери помоћи Светог Пантелејмона у невољама. Многи су се исцијелили приступајући молитвено Светом Пантелејмону. Њему су подигнути и безбројни храмови, нарочито у Русији, а имамо и посебно развијен култ Светог Пантелејмона на Светој Гори.
Данас, прослављајући овај празник, присјећамо се да имамо Светог Пантелејмона да му се молимо, да користимо то што нас воли; да нас Бог воли кроз Св. Пантелејмона – и ми, налазећи се на овој служби, волимо Св. Пантелејмона.
Волимо и Св. Климента Охридског, који се прославио што се тиче просвећења. Ширио је науку Божију, проповиједао Христа, допринио развоју Цркве још прије Св. Саве (у Охриду постоји манастир посвећен Св. Клименту, гдје се пројављује невјероватна благодатна сила; самим тим када приступимо и помолимо се – осјећамо колико нас Св. Климент воли и радује што се молимо Богу, што смо дошли њему).
Нека нас ова два светитеља помилују – што се тиче нашег исцјељења и просвећења. Амин, Боже дај“ – поручио је начаслтвујући свештенослужитељ, прота Станишић.
Након примања свете тајне причешћа, благосиљани су славски прилози данашњим свечарима.
Потом је заједничарење свештенослужитеља и парохијана настављено у Светогеоргијевском дому.
Елза Бибић
Фото/Видео: Дарко Радуновић
