Острошки сабрат јеромонах Роман началствовао је Светом литургијом у Цркви Свете Тројице у Доњем Острогу у 10. Недјељу по Духовима, 9. августа, када наша Света Цркве слави Светог великомученика Пантелејмона, Светог Климента Охридског и Светог Германа Аљаског.
Уз молитвено учешће острошког игумана архимандрита Сергија, саслуживали су острошки свештеномонаси архимандрит Мирон, јеромонаси Николај и Нектарије и јерођакон Сергије.
Богоугодним појањем одговарала су острошка братија, уз молитвено учешће монаштва и бројних вјерника који су из разних крајева дошли на поклоњење Светом Василију Острошком.
Бесједећи сабранима послије читања Јеванђеља о исцјељењу младића мјесечара, о. Роман је истакао да та прича говори о вјери коју проповиједа сам Господ и свједочи каква вјера треба да буде.
– Kроз овога човjека чији син боловаше потврди се оно што ми треба да будемо, а не оно што смо били тада. Кроз ликове апостола и кроз лик овога човјека, који очигледно ни сам није имао довољно вјере, и који каже за свога сина да је мјесечар и да се мучи љуто. Али заправо мјесечар је ништа друго него запосједнут човјек. Демон га је водио и бацао га самим његовим пристанком на то, и самог његовог оца, или и овог младића, давши му кроз слободну вољу и гријех простора у себи. Водио га је као што се мјесец мијења, па бива пун мјесец, па полумјесец, па четвртина, осмина… Тако су биле и његове промјене духовног расположења бацајући га и у ватру и воду, бацајући га и у ватру страшних грјехова, страсти, али и у воду безнађа, у воду очајања – бесједио је о. Роман.
Тада, наставио је о. Роман, отац доводи сина код апостола и тражи да га исцијеле, а будући да га они нијесу исцијелили, он га доводи пред самог Господа.
– А Господ каже, о роде невјерни и покварени, докле ћу бити с вама, докле ћу вас трпити, докле ћу трпити вашу невјеру? Колико сам вам пута показао да сам ја помазаник Божији, да сам ја Месија, Син Бога Живога, колико сам до сад мртвих васкрсао, и још нисте повјеровали, ни толико колико је зрно горушичино? Докле ћу вас трпити, докле ћу трпити ваше невјерје, и маловјерје и сујеверије? И овај човјек, прилази му и каже, апостоли га не могу исцијелити. И он ту њега прекорева и даје му до знања, да си имао ти више вјере и они би га исцијелили. Али овај се роди изгодни само молитвом и постом. Дакле и ти као отац, требао си да постиш за своје дијете и да се молиш. И он као запосједнут, као болестан, требао је да пости колико је могао и да се моли. И апостоли су требали да посте и да се моле, јер без поста нема истинске молитве. Зато овдје Господ каже, да би нам била чиста и бистра и јака молитва од срца, треба да постите и душом и тијелом. И доведе га, отац, Господу и Он га само једном ријечу исцијели и изиђе демон из њега. И оздрави он од онога часа – казао је о. Роман.
Он је истакао да се из ове приче јасно види да је гријех узрок наших болести, духовних и душевних и тјелесних.
– Имамо овдје случајеве да нам долазе људи врло болесни, обремењени, са тешким болестима и умним, и тјелесним, и духовним, и душевним, али нису схватили поруку Христову кроз Јеванђеље, да треба да се окрену Богу, да треба да се окрену покајању, молитви, Цркви Божијој, свом парохијском свештенику. И долазе у Острог мислећи да је то само неко дугме, нека магија коју треба да притисну, и да Свети Василије ту као на жетон испуњава наше жеље. А то је, браћо и сестре, одсуство не духа овога човјека коме је син био болестан, тај је имао малу вјеру, него то је одсуство сваке могуће словесности и ван сваке памети. Долазимо код онога који је послужио Богу свим својим бићем и срцем, и тијелом својим, Светог Василија Острошког, а нећемо сами, ниједном својом мишљу, ниједном својом молитвом, ни покретом душе и срца да се помакнемо напријед.
Да нам Бог да здравље, духовно, па и ако смо тјелесно болести, нека нам душа буде здрава, али нека уђе у Царство Небеско – поручио је о. Роман.
Извор: Манастир Острог
