Његова светост Патријарх српски г. Порфирије је началствовао 9. августа, на празник Светог великомученика Пантелејмона, Светом литургијом у цркви подигнутој у част тог дивног Божјег угодника у Миријеву.
Верном народу, сабраном у храму у коме је блажене успомене Патријарх српски Павле пре двадесет година одслужио прву Свету литургију, Његова Светост г. Порфирије је тумачио прочитани одељак из Јеванђеља по Матеју:
– Чули смо једну драматичну причу. Дакле, дошао је отац чији син има телесну, али и духовну болест, да тражи помоћ од Господа речима: Господе, помилуј га, јер већ сам долазио код твојих ученика и они нису успели да га излече. И Господ вели: О, роде маловерни! и наставља да нису могли ученици да исцеле овог зато што су маловерни, што нису имали довољно вере. Дакле, Господе, помилуј мог сина јесу речи оца, речи које и ми често изговарамо, и у тој речи Господе, помилуј ми изражавамо не веру и поверење у себе, у своје силе и снаге, него поверење у љубав Божју и силу Његову.
– Није вера нешто што даје одговоре на сва питања. Вера је поверење, наше поверење, моје и твоје поверење у Бога, у Његову љубав, у то да Он љубављу својом зна ко смо, шта смо и шта нам је потребно. Зна све наше недостатке и наше болести, али има лекове и зна када и у ком тренутку те лекове треба применити. Зато вера јесте поверење у све то, а то значи препуштање љубави Божјој и Његовом промислу – истакао је Патријарх Порфирије и закључио:
– Док је Господ био одсутан, тамо где није било вере ништа нису могли да учине апостоли. Али само присуство Божје, присуство Христово – а Он је свугде присутан и све испуњава тамо где има вере као поверења као зрна горушичиног – дакле, само присуство Божје постаје исцељујуће, постаје благотворно, постаје радост, здравље, мир и пуноћа. Зрно горушичино – толико вере треба да имамо. Али Господ зато и каже да се исцељења, а нарочито исцељења од болести опседнутости демонским силама које производе онда и телесне поремећаје, дешавају постом и молитвом. Дакле, та вера као поверење јесте жива вера. Зато и вели: као зрно горушичино, јер зрно, семе, носи у себи живот. Оно није мртво. Када се баци у плодну земљу из њега ниче и развија се огромно стабло које има плодове. Дакле, жива вера!
Поглавару Српске православне цркве су саслуживали: преосвећена господа епископи викарни јенопољски Никон и умировљени канадски Георгије; протојереј-ставрофор Тоде Јефтенић; протојереј Борислав Петрић; јереји Јован Јефтенић, Драган Ђурић, Зоран Недић и Мирослав Васић; протођакон Радомир Врућинић; ђакони Борис Ружичић и Миодраг Ото.
Извор: СПЦ
