Живот сваког од нас је пут на коме нам посебне ознаке пута помажу да не залутамо: добре мисли које нам постају звезде водиље у тренуцима туге, очаја и разочарања.
Мудрост и искуство које су пренели они који су успели да стекну непроцењиво богатство способности да све преокрену на добро могу помоћи сваком од нас, јер и најмања добра мисао или лепа реч могу много тога да промене у нашим животима и животима. оних око нас.
„Господу Исусу Христу на небесима“
Нашавши се сам у престоници, Анастасије је почео да тражи посао. Живео је у то време у таквом сиромаштву да је једног дана, пошто је био крајње принуђен, одлучио да напише писмо Господу у коме му је изложио своје потребе — таква је била његова дечја једноставност и спонтаност. „Тражићу од Њега, мислио је, кецељу, одећу и обућу — јер немам ништа, а хладно ми је…“ Наоружан оловком и папиром, написао је: „Христе мој, остао сам без кецеље, без ципела. Молим те да ми их пошаљеш. Ти знаш колико те волим.“ Затим је пресавио писмо, запечатио га и на коверту ставио следећу адресу: „Господу Исусу Христу на небесима“, и са тим отишао до поште. срео је комшију трговца, и, како ће се касније показати, овај сусрет (као, уосталом, и све што нам се дешава) био је дело Промисла Божијег.
„Анастасије, где ћеш? упита комшија.
Ово неочекивано питање збунило је дечака, који је нешто промрмљао као одговор и наставио да држи писмо у руци.
„Дај ми своје писмо, послаћу га“, рече комшија.
Дао му је писмо без оклевања. Трговац га узе, стави у џеп и оде даље. И Анастасије се вратио кући радостан. Пошто је већ пришао поштанском сандучету, пажњу трговца привукла је тајанствена адреса, па је, не могавши да обузда радозналост, отворио коверту и прочитао писмо. Узбуђен и узнемирен, помислио је да је Анастасије изузетно дете, и решио је да одмах одговори на писмо, без сумње подстакнут на то од Оног Који је рекао: Пошто сте то учинили једном од ове моје најмање браће, ви учини ми то (Мт. 25, 40). Након што је нашкрабао неколико дирљивих речи на парчету папира и ставио новац у коверту, трговац је послао ову коверту Анастасију. Одговор Господњи се показао тако брзим да је наш млади светитељ дан касније дошао на посао и изашао пред свог господара у новој одећи. Видевши га тако добро обученог, власник је побеснео, оптужио Анастасија за крађу новца и немилосрдно га тукао. Дечак је протестовао, викао да ништа није крив и говорио невероватну истину да му је Бог послао новац.
„Никада у животу нисам крао!“
Међутим, на њега су и даље падали тако снажни ударци да је у помоћ притрчао исти комшија трговац, његов добротвор. Све је испричао дечаковом окрутном господару и тако спасио Анастасија од нељудских мука.
Таквим трудом зарађивао је млади светитељ свој хлеб; обезбедио је себи могућност студирања и новцем помогао својој породици.
Када учинисте једном од ове моје најмање браће, мени учинисте (Мт. 25:40)
Извор: https://orthochristian.com/
Превела Љиљана Поповић
