Свети мученик и архиђакон Евпло
Био је ђакон у Катани, на Сицилији. Када је цар Диоклецијан послао на Сицилију војводу Пентагура да убија хришћане, овај не нађе никога јер оно мало што их је било крили су се. Тада неко оптужи Евпла да иде са неком књигом код потајних хришћана и чита им је. Када су га извели на суд, обесили су му ту књигу, Свето јеванђеље, о врат и бацили га у тамницу. Након 7 дана гладовања предали су га на муке. Силно су га тукли гвозденим моткама, а он им се ругао: „Ове су муке за мене као паучина, нађите неке љуће“. Потом је отворио Јеванђеље и читао народу из њега. Тада се многи обратише у Христову веру. Свети Евпло је посечен 304. године. Чудотворне мошти су му у селу Vico della Batonia, код Напуља.
Света мученица Сузана девица и други с њом
Ћерка римског презвитера Гавинија, а синовица папе Гаја. Гај и Гавиније беху од царскога рода и сродници тадашњег цара Диоклецијана. Овај цар имаше неког усиновљеника Максимијана Галерија, кога хтеде оженити Сузаном. Но Сузана беше сва предана Христу Господу и не хте уопште чути за брак, а нарочито не за брак са некрштеним човеком. Оне, који је просише за царева сина, великаше Клаудија и Максима, Сузана обрати у веру хришћанску са целим домом њиховим. Разјарен због овога цар нареди, те џелати одведоше Клаудија и Максима, с њиховим породицама, у Остију, где их на огњу сагореше, и пепео њихов бацише у море. Сузана пак би мачем посечена у кући Гавинијевој. Царева жена, Сирена, потајна хришћанка, ноћу узе мученичко тело Сузанино и чесно га сахрани. А папа Гај учини ону кућу, где погибе Сузана, црквом и служаше службе у њој. Ускоро после страдања ове невесте Христове, пострада и њен отац Гавиније и стриц папа Гај. Сви чесно пострадаше за Господа и примише венац славе у 295. и 296. години.
Свети Нифонт патријарх Цариградски
Родом из Грчке. У младости постао инок и подвизавао се најпре ван Свете Горе а потом у Св. Гори, у разним манастирима, задржавши се најдуже у Ватопеду и Дионисијату. Љубљен беше од свих Светогораца како због ретке мудрости тако и због необичне кротости. Без своје воље постао епископом солунским. Но после две године оде послом у Цариград и тамо га изберу на упражњен престо патријаршијски. Прогнан султаном у Једрене, где је живео као изгнаник. Влашки кнез Радул измоли га од султана и постави га за архиепископа влашког. Због преступа Радуловог, Нифонт напусти Влашку и оде у Св. Гору, у обитељ Дионисијат, где се подвизаваше до 90 године своје, када се пресели у Царство Божје, 1460. год. Он је саставио разрешну молитву, која се чита на опелу.
Преподобни Василије и Теодор Печерски
Оба скончали од насиља среброљубивог кнеза Истислава 1098. год. Житије Св. Теодора нарочито је поучно за среброљубиве. Теодор беше врло богат, па раздаде сиротињи богатство своје и замонаши се. Потом се покаја и зажали за богатством, и би много кушан од злог духа среброљубља, од кога га ослободи Св. Василије.
