Треће недјеље по Духовима, Владика захумско-херцеговачки г. Димитрије началствовао је Светом архијерејском литургијом у Храму свих Светих мученика српских у Љесковом Дубу. Преосвећеном Владици саслуживало је свештенство и свештеномонаштво Епархије захумско-херцеговачке и приморске, као и гости из Митрополије црногорско-приморске и Епархије бачке. Данас је служен помен пострадалима у Љесковом Дубу и обиљежен мали јубилеј — десет година од освећења храма.
Јеванђељском бесједом, по благослову Владике Димитрија, обратио се свештеник Бранко из Бачке епархије.
По отпусту, сабранима се обратио Владика Димитрије подсјетивши да перспективу за историјско бивствовање има народ који има мученике а нема мучитеље, такође нагласивши да, ако је међу Србима било мучитеља, за то се сав народ треба покајати, признати гријех и смирити се пред Богом.
Српски народ је претрпио многа страдања, много пута био рањен — што свједоче пострадали у Љесковом Дубу, као и широм Херцеговине. Владика се захвалио свештеницима који су дошли, доносећи благослове из Србије и Црне Горе, истичући да су данас њиховим доласком у Љесков Дуб симболично уједињени сви мученици српског рода, и они из далеке Бачке, пострадали у новосадској рацији, као и мученици из Пиве и Велике у Црној Гори, који су пострадали у налету јединице Принц Еуген, која је на крају злочина у Пиви дошла у Љесков Дуб и учинила што је учинила.
Након Владике, обратио се, у име црквене заједнице у Љесковом Дубу, господин Милинко Милидраг захваливши се Владици и гостима на доласку и пожеливши да са данашњег сабрања крену носећи са собом духовну радост.
На празник Светих апостола Вартоломеја и Варнаве, Владика захумско-херцеговачки г. Димитрије началствовао је Светом архијерејском литургијом у цркви посвећеној Благовијестима у гробљу у Подгљивљу, у којем су сахрањени земни остаци пострадалих. Преосвећеном Владици саслуживало је свештенство Епархије захумско-херцеговачке и приморске. Послије Литургије служен је помен пострадалима на мјесту гдје су сахрањени, а затим и на мјесту страдања — Придворачкој јами.
Бесједећи по Јеванђељу, Владика Димитрије је нагласио да је Ријеч Божија извор силе и живота — како привременог тако и вјечног живота. Владика је подсјетио на ријечи отаца да је и Ријеч Божија једна Света тајна. Ко извршује Ријеч Божију изградио је своју кућу, кућу душе своје, кућу живота на чврстом темељу који је Христос и тај живот остаје вавијек — то је Тајна Ријечи Божије — док је човјек слуша, она је људска ријеч која и тада има силу и може пробудити људско срце, али када човјек изврши Ријеч Божију, она постаје Света тајна, као што је Света литургија. Када човјек извршава Ријеч Божију, она тада излива благодат, милост и благослов на човјека и његове ближње — све се преображава Ријечју Божијом и благодаћу и милошћу Божијом. Говорећи о пострадалим, Владика је нагласио да је гробље Подгливље — требињски град под земљом — гдје је добро помолити се, показати љубав према покојнима која се не прекида, али гдје је добро подсјетити се и да је све привремено и ништа у овом животу не траје вјечно. Све у овом животу пролази, осим образа, части, поштења, осим Ријечи Божије и благодати Божије. Људи, као сабраћа Христова, створени су за вјечни живота, али у тај живот неће ући ништа мрачно, никакав гријех, лаж, лицемјерје и зло. Зато човјек, док је овдје, треба да чисти своје срце, да не уђе без чула која се изграђују живљењем по ријечи Божијој — живљењем врлином и љубављу Божијом.
Говорећи по отпусту о пострадалим у Придворцима, Владика је нагласио да је народни пут наћи вјеру између заборава и мржње, потребно је наћи пут вјере, наде и љубави — не заборављајући жртве и не постајући лакоуман и наиван — потребно је да будемо мудри као змије, а безазлени као Голубови. Пут народа, али и пут сваког појединачног човјека, треба да буде такав да оно што се деси у животу не буде извор мржње и очајања — како зло не би затровало живот — јер, док год народ припада онима који страдају неправедно, остаје нада и перспектива — он има смисла да живи и, што је најважније, сачуваће идентитет.
Извор: Епархија захумско-херцеговачка
