Select Page

Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије са Његовим преосвештенством Епископом будимљанско-никшићким г. Методијем данас, у недељу Светих отаца Првог васељенског сабора, 28. маја 2023. љета Господњег, обавио је чин великог освећења новоизграђеног Храма преноса моштију Светог Николаја у селу Шљеме – Горње Копривице у Бањанима. Архијереји су потом са свештенослужитељима двеју епархија, у молитвеном присуству великог броја вјерника, служили Свету архијерејску литургију.

Сабрању су присуствовали представници Општине и СО Никшић Марко Ковачевић и Немања Вуковић, предсједник Општине Тиват Жељко Комненовић и начелник Општине Билећа Веселин Вујовић.

Поздрављајући овај дивни народни сабор, окупљен на освећењу храма сазданог у част и спомен Светом Николају Мирликијскоме чудотворцу, а славу Христу Богу нашему, Преосвећени Епископ Методије се у свом архипастирском слову осврнуо на зачало данашњег Јеванђеља, гдје Христос у својој првосвештеничкој молитви каже Оцу своме да Га је прославио овдје на земљи, да је дјела која је имао да заврши, завршио и да Он Њега сада прослави као Сина свога.

„Говори Христос, који је прије свих вјекова рођен од Оца, а не само прије свих вијекова, него су и сви вијекови и све видљиво и невидљиво и цјелокупна творевина Божија кроз Њега саздана и створена. И Бог по својој природи Божанској, која је апсолутна другост и другачијост од природне творевине коју је Он саздао, бесконачно по својој природи далеко од свега што је Њиме створено, али Бог је личношћу својом превазишао и надишао своју Божанску природу и ушао у творевину, обукао се у природу човјечанску да би тиме, и само тиме и на једини начин, спасао све што је створено“, бесједио је Владика, појаснивши да се тако кроз човјека и његову природу цјелокупна творевина Божанска сјединила са Богом у личности Исуса Христа.

Подсјетио је да су се као ми данас и наши преци окупљали око ове светиње те да је нису отписали, иако је у неким периодима у нашој историји долазило до народне отпадије од Бога:

„Увијек је та златна нит вјере ишла и протезала се у континуитету до данашњег дана с душе на душу, са старца на дјете, са дјевојке на потомство њено, са момка на старца и обрнуто, и дошла до данашњег дана, јер је народ знао да једино сједињени са Богом и Христом, можемо прећи на другу обалу вјечнога живота. Бог се није одрекао своје твари и није презрео тварност него кад је стварао материју, рекао је и видио да је она добро, па је онда и узео на себе и сјединио се са материјом и са твари. И не само да се сјединио потпуно и скроз, узевши на себе људску природу, него и на сву вјечност се са њом сјединио, тако да се Христос Божански зачевши се у утроби Дјеве, родио као прави човјек. Говорећи из људских уста језика човјечанског, говорио је Божанске ријечи. Умријевши као човјек на крсту, васкрсао је као Бог, а васкрснувши као Бог, васкрсао је у људском тијелу и вазнио се на сву вјечност, сједињен са људском природом, на Небо и сјео са десне стране Бога и Оца.“

На крају свог обраћања Владика будимљанско-никшићки г. Методије је поручио да се само у Христу и кроз Њега и Њиме, можемо спасити и сјединити са Богом, јер је у Његовој личности сједињено Божанско и човјечанско и да се зато Он и назива Богочовјеком.

„И Он је Богочовјек на сву вјечност, и Бог и човјек. Зато смо се овдје данас сабрали да би смо се Њиме и с Њим сјединили и тако спасили душе своје и досегли на другу обалу вјечнога живота гдје су сви преци из нашега рода од апостола до данашњих дана и у све вјекове до Другога Христовога доласка. Бог вас благословио, нека вам је овај дивни, свијетли дан на спасење и радост, на срећу, испуњење и обожење, на слогу братску и љубав међусобну. Амин, Боже дај!“

Бесједећи по отпусту, Високопреосвећени Митрополит Јоаникије је казао да иако је било за очекивати да се овај свети храм освешта за празник Преноса моштију Светог Николаја Мирликијскога чудотворца, коме је и посвећен, Бог је дао да се он освешта на празник Светих отаца Првога васељенскога сабора, који су се сабрали у вријеме Светог цара Константина да одбране вјеру и сачувају Цркву од различитих јереси које се тада угрожавале Цркву Божију. На овом Сабору учествовало је 318 Светих отаца, међу којима је био и Свети Николај Мирликијски.

„Пун благодати Духа Светога и Божије мудрости веома се истакао на том Светом сабору, не толико ријечима, колико је свијетио као свијећа, угодник Божији. И није лако било јеретицима, који нису имали правог истинскога живота Христовога у себи, гледати у очи Светом Николају. Говори се да је најопаснијег јеретика Арија, који је лажно учио и унижавао Христову природу и Његову улогу у домостроју спасења, ошамарио“, подсјетио је Митрополит Јоаникије.

Иако су због тога што је учинио, јер није дозвољено да свештено лице некога удара, Свети оци хтјели да га казне, по предању се јавила Пресвета Богородица и указала на његов архијерејски омофор, показујући на такав начин да се нико не смије усудити да казни Светога Николаја јер је он показао праведни гњев. Митрополит Јоаникије је објаснио да је Арије био интелигентан, али пун демонске силе и логике те да су му се остали иако учени, тешко могли супростављати:

„Само присуство Светог Николаја је било од велике користи за тај велики сабор и не само да није био кажњен него се показао, као и увијек, бранитељ свете вјере православне, бранитељ Цркве Божије. Њему је Бог био дао ту благодат још за вријеме његовога земаљскога живота да помаже људима, а послије упокојења ту благодат је добио још више. Откад се сједио са божанском бесконачношћу и безграничношћу, он стиже свуда да помаже, брзи је помоћник у неваљама, заштитник убогих и сиротих, онај који спасава од бура на пучини морској, али онај који још више спасава од бура душевних у искушењима на мору овога живота.“

Истичући да је ово сабрање дивно и радошћу наравњено, Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је у своје име и у име Владике Методија, захвалио о. Раденку, одбору за изградњу овога светога храма, али и свим добротворима, приложницима,  свима који су се уградили у ову светињу.

„И нека све вас Бог награди са овим светим храмом, а то ће бити ако се будете редовно, колико је то могуће, овдје сабирали на свете службе Божије, да се Богу помолите, да се са Христом сједините кроз Свете тајне. Да се и са Богом и са својом савјешћу, и са својим ближњима, сједињујете и у миру да живите и у братској љубави и слози. Амин, Боже дај! Свима на здравље и на спасење и са Божјим благословом нека буде, на велику радост осећање овога светога храма!“

По одслуженој Литургији Владика будимљанско-никшићки Методије уручио је архијерејске грамате заслужнима за изградњу Храма Светог Николаја. Одликовани су: Бранислав Бањо Бјелица из Врбице, Марко Ковачевић – предсједник Општине Никшић, Радослав Бјелетић, Дејан Савић, Драган Радовић, Миладин Пандуревић из Рогатице, породице Милић из Подгорице, Алексић и Табаковић из Билеће, Електропривреда ЦГ АД Никшић, Електропривреда РС АД Требиње, Рудник угља Пљевља, Милан Лешић из Канаде, породица Мијановић из Никшића.

У име Одбора за изградњу храма обратили су се Маринко Копривица, предсједник и Бранислав Бјелица, кум Храма, а пригодне бесједе су одржали проф. др Часлав Копривица и књижевник Милутин Мићовић.

Заједничарење је настављено уз богат културно-умјетнички програм и трпезу братске љубави.

Весна Девић

Фото: Жељко Драшковић

Pin It on Pinterest

Share This