Select Page

У Недељу слепог, 21. маја 2023. године, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије и Његово Блаженство Архиепископ охридски и македонски г. Стефан осветили су храм Македонске Православне Цркве – Охридске Архиепископије посвећен Светој Злати Мегленској у Загребу, а затим су служили свету Литургију у новоосвећеном храму.

Првојерарсима су саслуживали преосвећена господа епископи буеносајрески и јужно-централноамерички и администратор Епархије загребачко-љубљанске Кирил, славонски Јован, европски Пимен и тетовско-гостиварски Јосиф са свештенством обе Цркве. Том приликом, Његова Светост Патријарх Порфирије је беседио:

– Блажењејши Архиепископе, високопреосвећена и преосвећена браћо архијереји, браћо свештеници, драга браћо и сестре, данас је заиста велики дан за град Загреб, велики дан за ову дивну земљу, велики дан за македонски народ, велики дан за хришћане и велики дан за Православну Цркву, Једну, Свету, Саборну и Апостолску Православну Цркву. Велики је дан зато што смо осветили, по промислу Божјем и Његовом бладогаћу, још једно место са којег ће се узносити бескрвна жртва за спасење света и човека.

Ми смо створени за вечност. Створени смо да, имајући свако посебан дар, лични, специфичан печат, своју непоновљивост, будемо једно у Господу, будемо једно у Христу, а то јединство се најреалније органски реализује и остварује у светој Литургији која се служи у светим и освећеним благодаћу Божјом храмовима. И данас смо служили свету Литургију и ту смо показали да смо једно у Христу.

Нема Грка ни Јеврејина, нема скита и варварина, нема роба и слободњака, каже велики апостол народа, Свети апостол Павле. И додаје: Нема мушког и женског. Шта он тиме хоће да каже? Хоће да каже следеће: не да се укидају лични и заједнички печати и карактери које свако носи, и као појединац и као заједница, не да се укидају, него хоће да каже да су различитости благословене, да је то дар Божји, али да различитости нису дате да бисмо на основу њих развијали супротности, искључивости и противљења, него су различитости дате да бисмо, савлађујући свој егоизам, своје самољубље, своју ускогрудост, на основу њих могли да препознамо, проценимо и на крају истински љубављу загрлимо читавим својим бићем и онога који је другачији и да бисмо баш због тога што је свако непоновљив и другачији могли да изграђујемо хармонију, да изграђујемо јединство, али не јединство макар какво. Није свако јединство благословено.

Ми се можемо ујединити и у нечему што не препознаје другога, што искључује другога, што прогони другога. То јединство свакако није јеванђељско, то јединство свакако није у Христу и Христово, није благословено, није јединство за Царство небеско. а Црква Христова и храмови Божји јесу места где, причешћујући се Телом и Крвљу Христовом, најпре с Њим постајемо једно, а онда постајемо способни да истовремено постајемо једно и са другим, а нарочито с оним који је нарочито другачији и различит од нас. Зато је данас благослов Божји за сваког човека који живи у овом предивном, благословеном граду Загребу и овој дивној и благословеној земљи Хрватској, што је добила још један храм, што је добила још једно место са кога ће се уздизати молитва, место на којем ће се људи сабирати да погледају у себе, у своју душу, да оцене себе пред лицем Божјим, да препознају своје недостатке и своје промашаје, а у исто време и своје потенцијале и своју снагу, да одсецамо оно што дискредитује, што умањује човека и његово достојанство и нас саме, а оно што је вредно да умножавамо и,  узрастајући у Христу, радујемо се истовремено и обогаћујемо једни друге.

Блажењејши, нека вас Господ чува, да Вам да добро здравље, истинску духовну снагу, снагу вере, вере у једнога Бога, Сина Божјег и Оца Његовог и Духа Светога, јер све што можемо постићи као људи без Бога има свој почетак и има свој крај у овом свету, а све што се започне у Христу благодаћу Духа Светога добија свој вечни смисао, постаје почетак откривања и оприсутњења Царства Божјег у нама и међу нама. Нека Вас Господ благослови. Нека благослови народ који Вам је Бог поверио да га приводите Христу, да га уводите у Царство Божје, а истовремено сви да се радујемо, да се срећемо непрестано, да сведочимо Њега, Једнога, Распетога, и ево, слава Богу – Васкрслога Господа и Спаситеља нашега кога увек славимо речима, а истовремено себе уздижемо: Христос васкрсе!

Браћо и сестре, и вама свима честитам. Да се молите Богу. Да имате мира и радости у својим породицама пре свега. Важна је породица. Ако ту нема мира, ако ту нема разумевања, можемо постићи шта год хоћемо, али нам онда оно што смо постигли постаје само кристални дворац, као кула од папира. Ако имате породицу, најпре и нарочито муж и жена да разумеју прву заповест Божју да ће оставити човјек оца својега и матер своју, и прилијепиће се к жени својој, и биће двоје једно тијело. Најважнији у породици јесте однос, заједница, савез мужа и жене, не најпре однос оца према деци и мајке према деци, него најпре однос оца и мајке. Ако то дарују својој деци, даровали су најсигурнију базу, најсигурнију луку на пучини немирног света, света који, како је дивно рекао Блажењејши, гута. Нека Господ да да имате мирне и стабилне породице које се окупљају овде у храму Божјем где сви треба да будемо породица Божјa. Честитам вам још једампут и да Бог да да се молимо и овде и у сваком храму на сваком месту земљиног шара где се слави име Божје. Господ да благослови!

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска, СПЦ

Pin It on Pinterest

Share This