Izaberite stranicu

У сали цркве Светог Ђорђа под Горицом у Подгорици, 11. априла 2022. године је одржан Сабор вјероучитеља Митрополије црногорско-приморске, први предвођен Митрополитом црногорско-приморским Јоаникијем.

Митрополит Јоаникије је поздравио вјероучитеље и изразио жељу да да се ближе и детаљније упозна са њиховим радом. ”Волио бих да сви заједно посветимо што већу пажњу вјеронауци. Сувишно је говорити да је то једна од најважнијих дјелатности, осим Свете службе коју вршимо, и свештеника и образованих вјерника, то је служба у коју се подједнако могу укључити и свештеници и лаици мушког и женског пола”, рекао је и додао да вјеронаука може да има више облика, више израза, рецимо ако неко учи дјецу појању и понашању у Цркви и одговарању на Светој служби, то је вјеронаука и то можда најефектнија. ”За дјецу и омладину није важно само учење у школском смислу, не треба ићи само у том правцу, јер вјеронаука која је изолована само у школама, често није показала добре резултате”, нагласио је и присјетио се ријечи Патријарха Павла, који је рекао да су сви комунисти имали вјеронауку у школама, а постали атеисти и богоборци.

”Када дијете у развоју заволи љепоту дома Божијега, сигурно ће остати вјерно Цркви за сва времена, а то и јесте најважније, да приведемо дјецу Христу, односно дјеца хоће да приђу Христу, само ми треба да им мало помогнемо”, рекао је и нагласио да је ово велика и узвишена служба, јер све оно што се пружи дјеци од Јеванђеља у било ком облику, кроз поуку, појање, на било који прикладан начин, јер увијек се мора обратити пажња на педагошки приступ, то ће се стоструко умножити.

”Осјећам велику потребу да заблагодарим досадашњем координатору Катихетског одбора, протојереју Мирчети Шљиванчанину и да новом координатору, оцу Павлу Божовићу, пожелим сваки успјех на том плану”, истакао је Митрополит и посебно нагласио да је отац Мирчета дуго година био координатор да је у његово вријеме вјеронаука кренула пуним капацитетом, што смо видјели и на дјечијим саборима, које не треба да запоставимо и важно је да их одржавамо и убудуће, те у том погледу дјецу припремамо. ”Требамо гледати да сва дјеца која долазе у Цркву, буду и учесници вјеронауке”, закључио је Митрополит Јоаникије и позвао оца Мирчету Шљиванчанина да се обрати вјероучитељима.

Отац Мирчета је вјероучитеље поздравио и пожелио добродошлицу испред заједнице цркве Светог Ђорђа. ”Желим вам да ово важно дјело које већ чините у славу Божију, а на спасење и на образовање најмлађих чланова наше Цркве, наставите како сте чинили, а надаље још боље”, поручио је и захвалио Митрополиту на лијепим ријечима, а новом координатору оцу Павлу Божовићу и члановима новог Катихетског одбора пожелио успјешан и благословен рад.

Координатор Катихетског одбора, јереј Павле Божовић, захваливши Митрополиту на указаној части и повјерењу, поздравио је вјероучитеље и рекао да ће се потрудити да оправда указано повјерење и да ће предано приступити овој дужности. Отац Павле је посебно истакао предани рад и труд претходног координатора и претходног сазива Катихетског одбора.

Након ових поздравних ријечи, секретар Катихетског одбора, протојереј Драгослав Ракић, хронолошки је представио досадашњи рад претходног сазива одбора, који је благословом блаженопочившег Митрополита Амфилохија формиран 2015. године на челу са протојерејем Мирчетом Шљиванчанином, а чији је мандат трајао шест година, истакавши битну улогу у мисији Цркве у Митрополији црногорско-приморској.

Отац Драгослав је истакао да је, на самом почетку рада, Катихетски одбор урадио систематизацију, евиденцију и организацију већ постојећих школа вјеронауке, остварујући добру комуникацију КО и Митрополије са њеним вјероучитељима и њиховим потребама и потребама њихових школа, што вјеронауку у цијелој Митрополији подиже на један виши ниво.

”Наредних година формиран је велики број нових школа вјеронауке, чији вјероучитељи будући у сталној координацији са члановима Катихетског одбора на различитим манифестацијама у Митрополији и ван ње показују веома истакнуте плодове свога рада”, рекао је и упутио Митрополита Јоаникија и присутне у све важне активности Катихетског одбора. Прије свега је истакао предани рад на организацији наставе и усмеравању и подучавању вјероучитеља, у виду Дневника наставе, плана и програма, те приручника за вјероучитеље.

Отац Драгослав је нагласио да је Катихетски одбор посебно поносан на своју издавачку дјелатност, те издвојио студију протојереја-ставрофора Обрена Јовановића „Вјерска настава у основним школама Црне Горе од 1878. до 1916. године“ и публикацију ”Забрањена читанка”. Он је посебни осврт дао на учешћу вјероучитеља Митрополије црногорско-приморске на семинарима и симпосионима широм региона.

”Имајући у виду епидемиолошко стање, рад наших школа вјеронауке био је прилагођен тренутним мјерама које су биле важеће у 2020. години, а на основу којих није било могуће вршити редовну наставу”, рекао је отац Драгослав и додао да је у координацији са Катихетским одбором већина вјероучитеља својим вриједним трудом и креативним радом путем различитих интернет сервера организовала дигиталне часове за своје ученике и тако се трудили да одржавају комуникацију са својим полазницима вјеронауке. ”Такође чланови Катихетског одбора, као и одређени број вјероучитеља су снимили дигиталне часове који су емитовани путем различитих платформи доступних за што већи број дјеце и одраслих”, додао је, захваливши се још једном оцу Мирчети и одлазећим члановима Катихетског одбора.

Митрополит Јоаникије је уручио протојереју Мирчети Шљиванчанину Захвалницу за дугогодишње прегалаштво и ревносни труд на унапређењу вјерске наставе у Митрополији црногорско-приморској.

Чланови Катихетског одбора, протојереј Слободан Лукић, јереј Јован Васић, Ана Ненадић, Јовица Вукасовић и Оливера Балабан, представили су преглед стања вјерске наставе у Митрополији за школску 2021/2022. годину по намјесништвима, након чега је отац Павле Божовић упутио вјероучитеље у начин евиденције рада до краја ове школске године. ”Сви вјероучитељи су добили јединствени формулар у који ће се уписивати списак ученика и евиденција присуства и остварене наставне јединице. Надамо се да ће се кроз ажурно вођење ове евиденције сакупити, за историју вриједни подаци, о свим ученицима који су похађали вјеронауку у овој школској години”, рекао је и додао да  треба напоменути да су подаци о броју ученика често произвољни, а ова евиденција омогућиће увид у тачан број ученика који похађају вјерску наставу: ”Предлажемо да се на основу ове евиденције ученицима који су, по оцјени наставника заслужили, додјеле званична „Свједочанства о похађању“ вјерске наставе у Митрополији црногорско-приморској.”

За следећу школску годину је предложено да се води јединствени „Дневник катихетско-просветног рада“ на нивоу читааве Митрополије. Ова званична књига евиденције изашла је у издању Катихетског одбора још 2018. године. Рад на припреми ове публикације трајао је готово двије године, тачније од децембра 2016. године, када су наставници добили прву тест-верзију књиге евиденције. Током тога периода, велики број наставника је користио прву верзију Дневника и Катихетском одбору достављао примједбе и сугестије које су по разматрању на одбору уврштене у коначну верзију која је дистрибуирана катихетама на Сабрању вјероучитеља које је одржано у манастиру Стањевићи 1. децембра 2018. године.

Надаље је вјероучитељица Тијана Лекић представила уџбенике и могућу додатну литературу за извођење вјерске наставе, као и додатну литературу за саме наставнике. Она је истакла важност корелације са предметима које дјеца уче у школи. ”Сви тежимо да вјерска настава уђе у школски систем Црне Горе и припремамо се за то, али док се то не деси, треба да искористимо ову слободу коју имамо и да не дозволимо да дјеца која похађају вјеронауку при својим храмовима и парохијама воде (условно речено) двоструки живот, већ да им пружимо својеврсну надоградњу и допуну онога са чиме се сусрећу у школама”, рекла је и напоменула да је то могуће и са друштвеним и природним наукама, а прије свега са књижевношћу, коју је немогуће разумјети без перспективе вјере.

Вјероучитељица Јелена Петровић упутила присутне у важност семинара за вјероучитеље, те истакла труд Катихетског одбора на том пољу од 2015. до данас. У свом излагању је истакла да је човјек једино биће које не може без одгоја. „Ако завиримо у речнике, видећемо једну уопштену дефиницију одгоја или васпитања, која га дефинише као процес планског и систематског усавршавања интелектуалних, емоционалних, моралних и духовних својстава и способности дјетета, али и одраслог. Образовање је неодвојиво од васпитања, како нам школе и кажу, јер и образовање и васпитање обликују будућег човјека”, рекла је и нагласила да је основно полазиште вјеронауке као предмета изучавања сама срж хришћанског учења. ”Називајући и само хришћанство учењем, видимо да што боље остваривање хришћана управо и зависи од образовања и самог разумијевања хришћанске филозофије, а када говоримо о Вјерској настави она је примарна јер у старту обезбеђује дјеци спознају себе која их кроз живот води у објективни свијет реалности. Вјеронаука треба да служи уобличавању човјека како би научио да његује слободу властите божанске искре, те да прожме хармонијом и добрим све аспекте које посједује. Тада сам човјек постаје божански уређен космос, који је Бог из хаоса привео у ред, и тако задобија могућност да ту искру божанског угради у све што ради. Кроз сталну катихизацију човјек сав и у свему бива у сталној релацији са Творцем, разумијевајући лакше сва питања која му живот поставља“, додала је.

Славица Орландић, вјероучитељица из Бара и члан КО, као организатор програма овогодишњег Дјечијег сабора, представила је вјероучитељима планирани програм и говорила о животу вјеронауке у Бару. Она је подсјетила да су школе вјеронауке из Бара, при Саборном храму Светог Јована Владимира и цркви Светог Николе у Старом Бару, већ двије године требале да припреме централни програм за Дјечији сабор, но због свима познатих ванредних околности Сабора није било. “Желим да вас упознам са припремама које сам већ прошле године урадила и које би смо требали ове године коначно и реализовати. Припремила сам програм који је посвећен блаженопочившем Митрополиту Амфилохију. Програм би трајао неких сат времена, а у њему би нашле учешће све секције које раде при храмовима и Вјеронауци нашем граду. Наратори- Водитељи, би водили програм који има осмишљену путању. Њихову нарацију прати излазак дјеце која представљају светитеље о којима се прича. Све ове приче повезује један дјечак који представља нашег Митрополита Амфилохија, који гради и обнавља порушене светиње и враћа нам историјско памћење. За потребе нашег програма већ раније припремљен је пано на којем су рељефно приказани неки од значајнијих манастира и храмова у Црној Гори. На крају сваке нарације наступаће хор, рецитатор, фолклор… Но и њихов наступ биће тематски везан за нашу причу о Митрополиту Амфилохију и светињама. Дјеца која су кроз игроказ представљала наше светитеље склањају се и чекају да им се на крају у радосном колу придружи и наш свети Митрополит”, појаснила је вјероучитељица Славица.

“Благодаримо Богу да су наше школе вјеронауке добиле такав благослов да на Дјечијем сабору припремимо програм у част и сјећање на нашег блаженопочившег Митрополита. Молимо се Бога да нам помогне да тај посао што боље урадимо у славу имена Божијег, његове свете Цркве и свих његових светих међу којима је и наш Митрополит”, рекла је на крају.

Услиједио је угодан разговор, а по узору на сва сабрања у којима је Христос центар и ово је завршено молитвом и трпезом љубави.

Катихетски одбор

 

Pin It on Pinterest

Share This