Његово преосвештенство викарни Епископ новобрдски г. Иларион данас, 31. јула 2026. године, служио је Свету архијерејску литургију у манастиру Светих архангела на Михољској Превлаци, код Тивта. Проевећеном Епископу Илариону саслуживали су јеромонах Силуан (Поповић), сабрат светогорског манастира Григоријат, протосинђел Василије, настојатељ превлачке светиње и свештеници Емил Миловановић из Београда, Ненад Калем из Котора, Мијајло Бацковић из Тивта, у молитвеном присуству вјерног народа.
У својој архипастирској бесједи Епископ новобрдски г. Иларион је казао да је творевина створена да би била Литургија, да би било узношење ка Богу и улажење у заједницу са Богом, а Бог по својој вољи и љубави жели да свијет постоји.
„Зато га је из љубави створио, из љубави га одржава и из љубави силази у овај свијет. Из љубави се и оваплотио, и мјера Његове љубави се видјела кроз Његово страдање. Није могао више Бог да учини да би показао колика је Његова љубав према створеном свијету, а посебно према човјеку“, бесједио је Владика, истаквши да се то највише видјело у оним Христовим ријечима: Опрости им, Боже, јер не знају шта чине, које су изговорене када је Њему било најгоре, када смо Му ми људи најгоре чинили. Он је и тада творевини желио добро.
Зато је и сама помисао на Господа Христа већ утјеха, а посебна је утјеха тајна Цркве гдје у некоме ко је теби близак, чије слабости знаш, видиш Христа:
„Ето, то је велика тајна и утјеха – кад у томе обичном, свакодневном, ономе са ким смо одрастали, што је једноставно, опипљиво, видимо чудеснога Господа Христа. И осјетимо Његову близину као да нам је постао један од пријатеља, брат, сестра… И то је тајна коју не треба да заборавимо. У том обичном твоме ближњем, твом неком другару из младости, ти видиш Христа.“
Са друге стране, када се усмјеравамо ка Господу Христу да би се молили, осамили, монашки тиховали, увијек нам се јављају, опет, наши ближњи. По његовим ријечима гдје год да се окренемо, ми смо у сабору, са сабором Свете Тројице – ми смо заједно са сабором Светих који су сабрани у име Свете Тројице, а то је света Црква Божија.
„Нека би нам Бог дао да увијек осјећамо Господа Христа као свога ближњег, брата, пријатеља. Није случајно да је Он опрао ноге апостолима. Он је тиме показао управо ово: ‘Ја сам један од вас и ниже се постављам од вас да бисте схватили колико желим да вам будем близак и колико желим да вас волим’. Да бисмо се кроз ту тајну, полако успињали у познању Бога, јер тај који пере ноге нама, није обичан неки слуга. Прво га видиш као слугу, па као брата, па као оца, па га видиш као епископа, као пророка… И полако видиш у њему Бога Сведржитеља, Онога који је творио све, који је створио овај цио свијет. Нека би нам Бог дао да у Цркви сагледавамо Господа Христа стално и да се радујемо једни другима, гледајући у лику свога ближњег живога Бога“, поручио је Његово преосвештенство викарни Епископ новобрдски г. Иларион.
Весна Девић
