На празник Преподобне Макрине, Светог Стефана Високог, деспота српског и Преподобне Ефросиније (царице Милице), 1. августа 2026. године, Свету архијерејску литургију у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару, служио је Његово преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички др Кирило, администратор Митрополије загребачко-љубљанске.
У својој бесједи, пред причешће вјерних, Преосвећени Епископ Кирило је говорио о славној историји нашег светосавског народа, истакавши да је епоха владавине Лазаревића, а послије њих одмах и Бранковића, била пуна великих личности, Светих Божијих људи. Они су знали како у условима потпуне доминације османскога фактора на Балкану, да сачувају вјеру, светиње, народ, земљу – такав владар је био и Свети деспот Стефан (Лазаревић). Иако је служио као вазал, борио се за њихове интересе, то је радио жртвујући се за свој народ.
„И живот му је можда био угрожен, да би сачувао народ, да би сачувао Цркву, земље, градове, манастире, цркве и вјеру, што је најбитније, да би то предао и сачувао за будуће генерације. Тако су радили Стефан Високи и његова мајка царица Милица, у монаштву Ефросинија, која је владала дуго док је он био малољетан. Она је дала чак своје срце – своју кћер у Бајазитов харем да би на тај начин умирила гњев Османлија према нашему народу и тако сачувала то што се сачувати може. Значи треба бити и храбар и ревностан, али надасве треба бити мудар и знати што је угодно вољи Божијој“, бесједио је Епископ Кирило.
Нагласивши да треба да се научимо из историје, и свога народа и библијских народа, да знамо и испитујемо што је угодно вољи Божијој, Владика је подсјетио да је то основни садржај главне наше молитве Оче наш – да буде воља Оца нашега и на земљи, као што је на небу Његова воља и, наравно, Његовог Сина и Духа Светога:
„У свему томе, у том ходу нашег народа кроз историју, ти владари, као Стефан, знали су што је суштина историје цивилизације. Зато нам је он оставио дивне стихове Слово љубве, у којима он називајући Бога љубављу, види Њега као главну осовину око које се све покреће, и Цркву Божију. У свему томе постоји тај побједоносни ход Цркве Божије, који је апсолутно побједоносан јер она свједочи побједу над главним нашим непријатељима – ђаволом, гријехом и смрћу. И свједочи васкрсење Христово све до свршетка вијека, када ће сви изабрани Божији ући у Његову милост, у Царство небеско.“
У наставку, подсјетивши да је суштина историје побједоносни ход Цркве кроз вријеме, која сабира све народе и свих народа људе вјерне, Преосвећени Епископ Кирило је поменуо и великога подвижника чији пренос моштију данас славимо – Преподобнога Серафима Саровскога. Он је стекао славу и дотакао се срца свих вјерних људи, без обзира из ког народа и нација долазили, јер је кроз њега проговорио Дух Свети и на тим дивовима духовним је, како је казао, извојевана свака побједа и у Цркви и у народу.
На крају Свете литургије Владика Кирило је благословио славске дарове и преломио колач, који су чланови Српског културног друштва Слово љубве принијели у част Светог Стефана Високог, деспота српског.
Протојереј-ставрофор Слободан Зековић, архијерејски намјесник барски, заблагодарио је драгом Владици Кирилу на љубави и приношењу молитве, и призивао благослов Светога Јована Владимира, да га прати у његовом апостолском дјелу.
Честитајући свима данашњи празник, а славу члановима Српског културног друштва Слово љубве, на челу са братом Велимиром Мијовићем, прота Слободан Зековић је подсјетио на њихово богоугодно дјело:
„Они већ више од двије деценије, надахнути примјером Светога деспота Стефана Високог, врше једно богоугодно дјело улажући свој труд, своје снаге и све што имају у обнову наших древних, опустјелих светиња. Али исто тако и велики су рад и труд уложили на културном плану. Да вас, драга браћо, Господ укријепи молитвама Светога Стефана да и даље ово богоугодно дјело наставите да вршите са ревношћу као и до сада.“
Заједничарење је настављено за трпезом љубави.
Весна Девић
Фото/видео: Дејан Вукић
