Izaberite stranicu

Његово преосвештенство Епископ буеносаирески и јужно-централноамерички г. Кирило је служио је данас, 17. октобра, на празник Св. Стефана и Јелене Штиљановић, Свету архијерејску литургију у Цркви Светог Николе у Бољевићима, у Црмници. Преосвећеном владици саслуживали су јереј Крсто Пламенац, парох црмнички, и јереј Никола Радовић, парох барски.

У литургијској бесједи, тумачећи јеванђељску причи о жени Хананејки која је молила Господа да јој помогне и исцијели њену кћер коју мучи ђаво, на шта јој је Он одговорио да “није добро узети хљеб од дјеце и бацити псима”, владика Кирило је поучио сабране да Господ то није говорио зато што је гледао на ту жену као на пса, нити на те народе незнабожачке, него је понављао тадашње мишљење у јеврејском народу. Уједно Господ је хтио да покаже на женино смирење и њену вјеру са упорношћу јер она је упорно молила Христа да исцијели њену кћер и на крају је Он и рекао тако као преко воље: “О жено, нека ти буде по твојој вјери!” И оздрави кћи њена од онога часа.

“Ово Јеванђеље нам говори о томе да је темељ свога нашега духовног живота вјера, ако немамо вјеру не можемо угодити Богу, нити ће било који наш посао бити богоугодан. Дакле темељ је чврста вјера а затим и упорност, без упорности не може се ништа урадити. Морамо бити упорни ако хоћемо да духовно узнапредујемо, да се духовно препородимо и наново родимо”, бесједио је владика и додао да поред тога треба да радимо и добра дијела, да помажемо сиромашнима, да се трудимо око дома Божјега, да помажемо цркве, манастире, да будемо у томе ревносни.

Један од таквих примјера људи који је имао тврду вјеру и био упоран у вјери и молитви и у добрим дјелима, био је и данашњи светитељ кога ми славимо Свети Стефан Штиљановић, кнез српски са својом супругом Јеленом – Јелисаветом у монаштву. Владика Кирило је подсјетио да је Свети Стефан рођен средином петнаестог вијека, и да је по житију Светог Јустина родом из Паштровића, а по истраживању сенатора Рада Турова Пламенца поријеклом из Бољевића, ширег дијела Црмнице.

“Свети Стефан је прије свега Христов, прије свега он је из Небескога царства, а то поријекло лозе Штиљановића остављамо науци и историчарима да истражују. Свети Стефан је живио благочестивим животом хришћанским”, казао је владика и додао да је доба његове владавине било тешко, испуњено жестоким турским зулумом током којих је Стефан мудро водио свој народ, храбро ратовао и успио да сачува народ у вјери.

За вријеме свог живота Свети Стефан је показао разне добродетељи хришћанске, посебно милосрђе. Кад је глад наступила због ратног разарања у тим крајевима, он је отворио своје житнице и народу бесплатно подијелио жито, како народ не би умро од глади.

“Старао се о свима, о сиромашнима, болеснима, удовицама и тако праведно завршио свој живот. Није дуго прошло и Бог је пројавио његове свете мошти. Турци су на једном брду угледали свјетлост и мислили да то сија злато, копали су и ту нашли злато, али злато духовно, нетљене мошти Светог Стефана”, подсјетио је Епископ буеносаирески и јужно-централноамерички, истичући да је њихов заповједник био неки Стефанов рођак па је мошти предао монасима. У почетку оне су биле похрањене у манастиру Шишатовац, а за вријеме Другог свјетског рата, због усташког терора, мошти Светог кнеза Стефана су пренијете у Саборну цркву у Београду, гдје се и данас налазе.

“Заиста чудесне, дивне мошти. Имао сам прилику да ми свештенослужитељи отворе кивот, оне су тако очуване, цјелокупне, као мошти Светог цара Лазара или Светог Василија… Велики чудотворац, то може свак да осјети ко приђе његовом кивоту или, уопште овдје на даљину, пред његовом иконом се помоли за помоћ. Помаже свима, нарочито онима који су му блиски, који су из његовога, да кажемо, рода. Нека би Свети Стефан посебно обратио пажњу на ово село и братство и на ширу област Црмнице, и на вас који га толико волите и својатате. И он ће сигурно да вас благослови и да се помоли за вас, и он и његова благочестива супруга Јелена”, истакао је Епископ.

По његовим ријечима Свети Стефан је велики светитељ, велики књаз и примјер како, и кад имаш све полуге власти, и у тешком времену може да се живи хришћанским животом. Примјетио је да у нашем времену, за које је изразио наду да пролази, владари нијесу давали никакв примјер хришћанства, чак су све радили супротно Јеванђељу:

“Како то је наш блаженопочивши Митрополит говорио, боловао је наш народ од брозоморе, па миломоре, па ево надамо се да ћемо се коначно исцијелити. Појављују се неки вјерујући људи у власти, и надамо се да ће то бити нормалан процес, да људи који владају хришћанским народима буду и сами хришћани”, казао је владика Кирило и навео примјер Мађарске гдје су данашњи министри завршили теолошки факлутет. Нагласио је да је нормално да људи који владају у хришћанским земљама буду побожни, јер људи који се одричу вјере и Бога онда се одричу ђеда, прађеда, традиције, националности, “свега почну да се одричу и потпуно се претворе у неке стране елементе овоме народу и причају неку погрешну историју”.

“Нека то вријеме буде далеко од нас, нека нам узори буду наши светитељи, имамо их доста у нашем роду. Један такав је дивни данашњи светитељ – Свети Стефан Штиљановић и његова супруга Јелена. Њиховим молитвама нека би Господ благословио ово мјесто, овај народ, Црмницу, Паштровиће и све крајеве гдје живи наш народ, Срема, Барање, Бачке, гдје је он владао и штитио вјеру и светиње од туђе вјере. И нека би Господ његовим молитвама дао да се сложимо, обожимо и умножимо. Амин, Боже дај”, поручио је Његово преосвештенство Епископ буеносаирески и јужно-централноамерички г. Кирило.

Весна Девић

 

 

Pin It on Pinterest

Share This