Izaberite stranicu

Пише: Протојереј-ставрофор др Велибор Џомић

У јавности је ових дана отворено питање евентуалне ратификације (потврђивања) Темељног уговора између СПЦ и Црне Горе у Скупштини као законодавном органу. Црна Гора је до сада закључила три уговора којим је уредила своје односе са Римокатоличком црквом, Исламском и Јеврејском заједницом и они су и даље на снази. Од три закључена уговора један је ратификован у Скупштини Црне Горе (Темељни уговор између Црне Горе и Свете Столице), а два нису већ су ступили на снагу даном закључивања.

Потписник ових редова спада међу оне правнике који сматрају да није било правног основа за ратификацију Темељног уговора између Свете Столице и Црне Горе, јер је у питању билатерални државно-црквени уговор између Римокатоличке Цркве и државе Црне Горе којим се уређује правни положај римокатоличких дијецеза (Надбискупије барске и Бискупије которске), клирика и вјерника, а не билатерални међудржавни уговор између Државе Ватиканског града и државе Црне Горе. Том приликом, отворена су и друга правна питања, али она нису важна у овом случају.

Питање закључивања и извршавања међународних уговора је регулисано Законом о закључивању и извршавању међународних уговора (”Службени лист Црне Горе”, бр. 77/2008). Постојање и примјена овог закона не дозвољава произвољности и акробације неправничког карактера. Наиме, одредбом из члана 1 овог закона је прописано да се њиме уређује поступак закључивања, потврђивања и извршавања међународних уговора, као и друга питања у вези са ступањем на снагу, објављивањем, измјенама и престанком важења међународних уговора. Дакле, поступак је врло прецизно и јасно нормиран законом. Даље, у члану 2 став 1 закона је прописано да је међународни уговор – уговор који Црна Гора закључи у писаном облику са једном или више држава или са једном или више међународних организација, регулисан међународним правом, садржан у једном или више међусобно повезаних докумената, без обзира на његов назив (споразум, конвенција, пакт, повеља, конкордат, протокол, меморандум, декларација). У ставу 2 истог члана је прописано да се не сматрају међународним уговорима, у смислу овог закона, протоколи, записници или други писани акти које ради извршавања међународних уговора закључују органи овлашћени тим уговорима, као и други међународни акти које закључују органи државне управе у оквиру своје надлежности, а којима се не преузимају нове обавезе за Црну Гору (административни међународни уговори). Из наведеног се закључује да је и појам међународног уговора прецизно дефинисан и нормиран.

СПЦ није држава, а није ни државна Црква Републике Србије, како се у Црној Гори веома често погрешно приказује од стране јавно декларисаних противника Цркве. Осим тога, СПЦ није ни међународна организација у смислу цитираних законских одредби без обзира што постоји и своју еванђељску мисију врши у великом броју држава на земљиној кугли. Отуда Темељни уговор између СПЦ и Црне Горе не представља међународни уговор у смислу важећих законских одредби и не подлијеже поступку ратификације. Темељним уговором се конкретније уређују односи између Црне Горе и СПЦ која на територији Црне Горе у оквиру своје историјске канонске јурисдикције има четири своје епархије, архијереје, свештенство, монаштво и вјерни народ.

Треба имати у виду и да Темељни уговор између СПЦ и Црне Горе не испуњава услове за статус међународног уговора из чланова 5, 6, 7, 8, 9 и 12 наведеног закона којим су нормирана питања покретања поступка за закључивање међународног уговора, утврђивања основе за вођење преговора, одређивања делегације Владе за вођење преговора, пуномоћја за вођење преговора, извјештавања Владе о преговорима и достављања закљученог међународног уговора.

Даље, одредбом из члана 14 закона је прописано да Скупштина Црне Горе потврђује међународне уговоре који захтијевају доношење нових или измјену важећих закона, међународне уговоре који се тичу приступања Црне Горе политичким или војним савезима, као и међународне уговоре чијим је одредбама изричито прописано њихово потврђивање.

Темељни уговор између СПЦ и Црне Горе не изискује доношење новог или измјену важећег системског закона којим се уређује правни положај Цркве и вјерских заједница. Црна Гора у овом случају не приступа никаквом политичком или војном савезу, јер СПЦ није ни политичка ни војна организација. СПЦ није захтијевала и не захтијева ратификацију (потврђивање) Темељног уговора у Скупштини Црне Горе. Као што се види, ни у овом случају нису испуњени законом прописани услови за ратификацију Темељног уговора.

Предлагачи и заговорници идеје о ратификацији Темељног уговора између СПЦ и Црне Горе у Скупштини Црне Горе, по свему судећи, нису довољно упознати са законским нормама које су врло јасне, прецизне и обавезујуће. Ово је само један од примјера на коме се показује да не може бити, како је један недавно навео, ”три правника, а пет мишљења”. Они који се залажу за незаконит приступ Темељном уговору СПЦ и Црне Горе треба да имају на уму да се њихов предлог може сагледати не само из правног него и из других углова, али о томе неком другом приликом.

Извор: ИН4С

Pin It on Pinterest

Share This