У подгоричкој цркви Светог Ђорђа испод Горице, на Томину недјељу, Свету литургију је служио свештеник Драган Станишић.
Послије прочитаног јеванђеља изрекао је бесједу, коју је намијенио онима који нијесу у могућности да буду у храму, а то желе.
„У данашњем јеванђељу видимо како су се сакупили апостоли првога дана седмице по Васкрсењу Христовом и били опрезни да ко не сазна. Каже се, врата су била затворена због страха од Јудејаца. И данас имамо, слично, страх од невјерујућих којима ова Свијетла седмица засјењује очи и хтјели би да утуле пламен вјере у народу и забране му да говор: Господ мој и Бог мој. Ове ријечи је изговорио апостол Тома када га је Господ позвао и рекао му: Пружи прст свој амо и види руке моје; и пружи руку своју и метни у ребра моја, и не буди невјеран него вјеран (Јн 20,27) . Ово знамење о Томином доживљају Христа записано је у Цркви са таквим нагласком – да је цијела седмица посвећена томе. Томине ријечи: Господ мој и Бог мој – су израз најљепшег богословља и најтоплије вјере у доброту његовог и нашег Учитеља.
У овој јеванђелској причи исказано је више Томино вјеровање – него ли његово невјеровање. Сви ми, у своме животу, прије неког сусрета често смо резервисани и дистанцирани, али, кад други каже: Ево ме и види колико си ми драг – ми се озаримо и кажемо: Брат мој и Спас мој. Доброта је када имамо ово Христово, да знамо шта други хоће, а благодарност је ово Томино, да свим срцем искажемо радост сусрета.
Нека би Господ Исус Христос, молитвама св. апостола Томе, свима дао радосно срце, пуно доброте и љубави“.
Д.С.
