Izaberite stranicu

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије синоћ је на Цетињу благословио Светосавску академију коју je припремила школе вјеронауке при Цетињском манастиру, а у којој су учествовали њени полазници, дјечији хор “Свети Мардарије” и ученици Богословије Свети Петар Цетињски.

Академији су присуствовали кнез Иван Црнојевић, протојереј Мирчете Шљиванчанин, координатор Катихетског одбора Митрополије, цетињско свештенство и монаштво, професори Богословије и многобројни гости.

Светосавску бесједу изговорио је господин Рајко Радусиновић, предсједник цетињске Црквене општине, који је истакао да богојављенски поздрав Бог се јави није никада био примјерени и очигледнији као ових дана када се широм Црне Горе, али и шире, одржавају величанствене крстоносно-молитвене литије које се у оваквом виду могу одржавати само по Божјем благослову и благослову Светих Саве, Василија и Петра Цетињског.

По његовом мишљењу тај благослов је разбуктао огањ вјере у срцима и душама вјерујућег светосавског, црногорског народа, и исковао јединствено народну одлучност да одбрани своје светиње и Црну преобрази у Свету Гору.

“Литије су истовремено и најбољи начин обиљежавања и прославе 800 година од добијања самосталности Српске православне цркве и осам вјекова од каже је наш отац први српски архиепископ и просветитељ Свети Сава основао Зетску епископију.  Радује се Свети Сава ових дана јер никад у дугој исторy наше Цркве није видио свој васкрсни народ тако јединствен, тако молитвен, господствен и одлучан да брани и одбрани своје светиње које су му Свети Сава и преци оставили у аманет на чување како би их могли предати својих потомцима на чување.”

Оцијенио је да чувајући и бранећи своју светиње наш народ чува и брани част и образ Црне Горе, а своју светосавско слово је посветио личном доживљају Светог Саве, Цетиња и Црне Горе.

Господин Радусиновић је одрастао у свештеничкој породици из које је понио прва сјећања на мале кућне светосавске академије, које су његови рођаци приређивали учећи их слову Божијем и светосављу. Ипак све што је читао и знао о Светом Сави, како је казао, показало се као мало тек кад је са Божјом милошћу новембра 1997. године био у пратњи Митрополита Амфилохија на прослави 8 вјекова сусрета оца и сина и сина и оца, Светог Саве и Светог Симеона, у манастиру Ватопед на Светој Гори:

“У овој монашкој држави само видио какав значај и углед Свети Сава има у тој најсветијој богородичиној држави, са колико љубави и вјере светогорски монаси чувају предања о Светом Сави у свим светогорских манастирима.”

Говорећи о актуелној ситуацији, г. Рајко Радусиновић њихове коријене види у 90-им годинама прошлога вијека када је неко, како је истакао, из свјетских центара моћи, одлучио да подијели Црну Гору по још једном шаву и то најосетљивијем.

“Почела је пропаганда како су Свети Сава и Немањићи мачем покорили и окупирали Зету и наметнули јој православље и светосавље као, како су пропагандисти квази историчари пропагирали, најгори и најагресивнији вид православља, а све у циљу остваривања великосрпског пројекта окупација Црне Горе. И тако је, нажалост, почео духовни инжењеринг стварања новог човјека, припадника нове монтенегринске нације, што се нажалост најбоље премило на мом, нашем Цетињу, у које су као светионик српства столећима биле уперене очи цјелокупног светосавског народа.”

И тако се од Цетиња, града којег су некад називали српским почивалом, града у којем се како су у пјесми пјева чувају српске светиње, почео стварати и обликовати град у којем се српство сматра непријатељским појмом, а Српска православна црква и Митрополија црногорско-приморска окупаторском црквом, свједочи предсједник цетињске Црквене општине. Да би се то остварило прво је, подсјетио је, становништво Цетиња осиромашило и довело до, малтене, просјачког штапа, а онда почиње негативна селекција како би се лакше манипулисало омладином.

Као примјер навео је да је од 178 сјајних матураната Цетињске гимназије, генерација његових сина и ћерке, њих 167 завршило факултете, многи магистрирали, а поједини и докторирали, а да нико не живи и не ради на Цетињу, који постаје град који од пописа до пописа бива мањи за 15 до 20% становника, у којем је нажалост морталитет већи од наталитета.

“Умјесто да се ови проблеми решавају, Цетињанима су намијенили улогу тобожшњих заштитника интереса Црне Горе и Цетиња од опасности, која се у најновијем случају, по њима, јавила од крстоносних молитвених литија којима вјерници изражавају протест против дискриминаторског закона о тзв. слободи вјероисповијести”, рекао је  Радусиновић истичући да ће се тако питање незапослености, водоснабјевање и мноштво других животних проблема, решавати након обрачуна са Митрополијом, њеним свештенством и вјерницима.

Подсјетио је на последње догађаје и скуп тих и таквих Цетињана и њихових гостију из Подгорице и Никшића, који су том приликом позвали на обрачун са својим суграђанима, како су их назвали, душманима. “А све им то ми, светосавски, светопетровски, његошевски Цетињани, сјутрадан послије њихове, назови одбране Цетиња, на молебану у Цетињском манастиру, са сузом у оку оца Гојка, опростисмо, позивајући их да нам се прикључе у молитвама, молебанима и у литијском ходу за одбрану светиња које смо обновили и изградили по Црној Гори, а које су украсили нашу отаџбину, и не само њу, него читаву православну васељену”, додао је.

За крај, као сјећање на своје светосавске наступе из дјетињства, рецтитовао је двије пјесме Матије Бећковића, као и своје стихове, завршивши молитвом:

Господе Исусе Христе сине Божји, хвала Ти што разгоре ватру вјере у срцима народа твог!
Драги мој народе дозволите ми на крају да вас са љубављу, вјером И надом поздравим са
Црна Гора Васкрсе!
Нека и Цетиње Васкрсне!
Амин Боже дај!

Дјеца цетињске вјеронауке су кроз игроказ и пјесме које су рецитовала, указала на дјело Светог Саве у нашем народу, од црквеног, молитвеног живота, преко школе и писмености, до љубави према своме народу, отаџбини и прецима. Узнијели су молитве Господу и захвалност Светом Сави, кроз дјела наших великана Петра I Петровића Његоша, Алексе Шантића, Десанке Максимовић, Светог Владике Николаја, Миодрага Павловића, Бране Црнчевића, Матије Бећковића, Благоја Баковића, а и кроз своје креативне и шаљиве скечеве. Посебан акценат стављен је на немањићко и светосавско наслеђе Црне Горе, са освртом на светосавски дух Цетиња. Све ово, употпунио је цетињски дјечији хор “Свети Мардарије” под диригентском палицом Јелене Гашић, као и солиста Анђела Паовић и ансамбл ђака Богословије Свети Петар Цетињски.

Митрополит је подијелио дјеци светосавске пакетиће, те је празнично заједничарење настављено уз богато послужење које је припремило Коло милосрдних сестара “Краљица Милена” са Цетиња.

Можемо ли Светом Сави захвалити пјесмом?

Можемо ли Светом Сави захвалити пером?

Може пјесмом, може пером, а и добрим дјелом!

Може пјесмом, може пером, а и душом цијелом!

 

Весна Девић

Фото: Јован Радовић

 

Pin It on Pinterest

Share This