Сходно дугогодишњој традицији, и ове године реализована је дидактичка екскурзија ученика првог разреда Призренске богословије светињама Свете Горе.
Прва станица њиховог путовања био је Солун, где су се поклонили чудотворним моштима Светог великомученика Димитрија Солунског. Оснажени молитвеним духом овог града, који зрачи кроз своје светиње из различитих историјских периода, упутили су се у Богородичин врт – Свету Гору.
„Прво место нашег светогорског ходочашћа био је Свештени манастир Хиландар. Осећај родитељског дома и вековне духовне колевке српског народа прожимао је читав наш боравак, а аврамовско гостољубље хиландарске братије учинило је да се свако од нас осети као код своје куће. Током боравка у манастиру Хиландару посетили смо и манастире Есфигмен и Симонопетру, са којим нашу Богословију већ деценијама повезују дубоке духовне везе остварене кроз духовну децу преподобног старца Емилијана“, објавила је на својој Фејсбук страници Призренска богословија.
Уз подсећање да је старац Емилијан 1976. године посетио Призренску богословију, истичу да је његово обраћање тадашњим ученицима објављено у књижици „Путевима живота старца Емилијана“.
„Кроз манастирски храм провео нас је дивни отац Јаков. Појући тропаре, поклонили смо се чудотворној руци Свете равноапостолне Марије Магдалине, која, на чудесан начин, има температуру људског тела. Духовном храном укрепио нас је мудри и ненаметљиви отац Тихон, који нас је кроз разговор упознао са духовним искуствима и подвизима савремених светогорских стараца. Њихова искрена љубав према српском народу и нашој Богословији и овога пута је потврђена. Манастир Симонопетра већ годинама представља незаобилазну станицу нашег ходочашћа, а та духовна повезаност непрестано се учвршћује међусобним посетама током године“, риечи су којима су призренски богослови дочарали своју посету овој светињи.
Средишња тачка њиховог путовања била је Кареја, административно средиште Свете Горе. Смештени у ватопедском скиту Светог Андреја Првозваног, поклонили су се његовој часној глави. На молбу братије, богословци су узели учешће у уређењу манастирског дворишта, показавши спремност да својим трудом узврате на указано гостопримство.
Како истичу слободно време искористили су за посету Испосници Светога Саве, манастиру Кутлумушу и другим карејским келијама:
„Рану зору и излазак сунца дочекали смо на Светој литургији у хиландарском конаку у Кареји. Светом литургијом началствовао је отац Никита, док су на прозбе одговарали наши ученици заједно са професорима. Отац Силуан Хиландарац, који по послушању борави у хиландарском конаку, још једном је показао свој домаћински етос према нама, припремивши трпезу за ученике и професоре. Његово гостопримство није нас изненадило, јер нас сваке године дочекује са истом љубављу, чинећи то већ лепом традицијом.“
Из Кареје ученици Богословије Св. Кирила и Методија упутили су се ка Свештеном манастиру Ватопеду, месту одакле су свој монашки пут започели оснивачи наше помесне Цркве – Свети Сава и Свети Симеон Мироточиви. На самом улазу у манастир дочекао их је високопреподобни игуман, отац Јефрем. Под утиском своје недавне посете Србији и доласка Часног појаса Пресвете Богородице, игуман их је срдачно поздравио и благословио:
„Љубав ватопедске братије према нашим ученицима била је за свако дивљење. Монаси су нам прилазили са осмехом и братском пажњом, подсећајући нас на нераскидиву духовну везу манастира Ватопеда и Хиландара. Отац Јосиф показао нам је манастирску ризницу, док нас је отац Василиск провео кроз саборни храм и упознао са седам чудотворних икона Пресвете Богородице. Поклонили смо се Часном појасу Пресвете Богородице, глави Светог Јована Златоустог и Светог Григорија Богослова, Светог Евдокима и многим другим светињама.“
У Синодикону их је примио отац Герман, заменик игумана. Са великом љубављу одговарао је на питања ученика, говорећи нарочито о преподобном Пајсију Светогорцу и његовом духовном оцу, преподобном Јосифу Ватопедском.
„Наш боравак у манастиру Ватопеду крунисан је служењем Свете литургије у параклису на манастирском гробљу. За певницом су се наизменично смењивали ватопедски монаси и наши ученици, појући на грчком и црквенословенском језику, што је представљало посебно духовно искуство пројављујући на тај начин саборност и јединство Цркве. Укрепљени поукама и светогорским етосом монаха, упутили смо се ка Јерисосу, поздрављајући светогорске врлети и подвижнике који својим молитвеним животом непрестано узносе молитве за читав свет. “
Током тродневног боравка у Јерисосу, призренски богослови посетили су манастир Ормилију, метох манастира Симонопетре, као и Каково, метох манастира Хиландара, благодарећи Богу на свему.
