Select Page

Пише: Батрић Бабовић

Ретровизија је поглед уназад. Са краја календарске године на њен почетак нишанске справе непристрасног аналитичара виде резултате човјека и ниво човјечанства. Статистичким и дескриптивним методама могуће је потврдити ниво свјетског развоја и/или пада. Анализирањем политика водећих свјетских субјеката долазимо до реченице Винстона Черчила да су непријатељства и пријатељства подређена вјечним интересима.

Мултиполарни свијет постаје реалност данашњице. Кризе идентитета, савремени ратови и отворена историјска питања прелазе у други план кад су у питању наднационални интереси макроекономских корпорацијских система. С друге стране државе које уграђују културни и цивилизацијски код својствен сопственој историјској прошлости као залог за будућност свијета, имају другачије гледиште на мултиполаризам и геополитику са последичним тежим развојним путем. САД, Русија, Кина, ЕУ, БРИКС и Турска по суду већине политичких и медијских аналитичара су исписали странице 2019. године. Пресјек стања у региону не нуди импресивне резултате. Иде се у прилог тези да постоје замрзнути конфликти, нестабилне институције система, недовршени транзициони процеси са неразвијеном економијом и корупцијом, као друштвеним феноменом који станује у врховима политике земаља Западног Балкана.

Политика америчког предсједника Доналда Трампа по много чему одудара од америчких стандарда. Његов мандат пратила је борба са дубоком државом и увођење новина у артикулисању политичких ставова. Стејт Департмент је наставио са ширењем америчких утицаја кроз разне стратегије и рад специјализованих тимова за велики број зона интереса америчке спољне политике. У неком од медија био је приказан податак да САД учествују у 124 ратна сукоба и више стотина обојених револуција. У јавност је процурио број америчких жртава у Авганистану и бројка од скоро 900 милијарди долара трошкова рата у овој азијској земљи. Прва економија свијета има БДП 21,439.45 милијарди долара са процјеном БДП од 65,112 по глави становника. Према званичним подацима САД се налазе на 9. мјесту по зарадама у свијету. Војни буџет САД за 2120. годину износи 738 милијарди долара. Пажљивом анализом постоје бројне нелогичности и тачности. САД нема средњи слој становништва. Више од 20 % БДП је у посједу 2% људи. Прва држава свијета у борби за свјетску доминацију има милитаристички приступ.

Русија се креће линијом узлазне геополитичке путање. Сарадња са Кином, Турском, гасоводи Сјеверни ток 1 и 2 уз Турски ток представљају капиталне економске инвестиције. Ови пројекти умногоме мијењају структуру ЕУ и окрећу државе окосице велике европске породице ка пројекту велике Евроазије. Руски државни врх ради на кохезији и националном јединству унутар Руске Федерације. Води се брижна политика око Украјине и Сирије, док се глобалним геополитичким процесима приступа опрезно и рационално уз уважавање међународно-правних норми и суверенитета сваке државе чланице ЕУ. Руски медији и дипломатска мрежа имају запажен успјех у ширењу информација и промоцији званичне руске политике. Према процјенама ММФ Русија је 11. економија свијета са 1,637.89 милијарди долара БДП. Зараде на годишњем нивоу Руску Федерацију стављају на 46. мјесто са 853 долара на мјесечном нивоу. Русија води политику економских интеграција са Белорусијом и добросусједску политику са земљама бившег СССР. Евидентна је велика аналитичност у међународним односима и предоминација економског повезивања ради превазилажења свих спорних питања у билатералним међународним односима.

Кина је најмногољуднија држава свијета и најекспанзивнија економија са пријетњом да угрози недодирљивост САД. Са Русијом дјелује у систему БРИКС и економским везама преко гасовода Снага Сибира и економског концепта Појас и Пут. Друга економија свијета има БДП 14,140.16 милијарди долара док се налази иза Русије на 47. мјесту по просјечним зарадама чији ниво на мјесечном нивоу износи 789 америчких долара. Историјска оптерећеност односима са Русијом, добре везе са Украјином, непризнавање Крима, Абхазије и Осетије не утичу да се униполаризму САД  на пут стане економским повезивањем на тачкама историјских и политичко-правних раздора. Практичну примјену има кинеска мудрост да су јадни сви они људи који ствари виде само онако какве оне јесу. Демографска и економска политика порађају нову империју која је највећи трговински  ривал САД.

ЕУ доживљава своју политичку кризу. Дијаметралности у појединачним интересима, Брегзит и раслојавања по бројним виталним питањима унутар ЕУ чине је неконзистентним и све мање вијабилним субјектом глобалне политике. Унутар Уније провијавају особености националног и државног симболизма и истицање ових појединости изнад колективне политике омеђене ригидном бриселском бирократијом. Упркос чињеници да је по анализама ММФ 5 држава ЕУ на листи водећих свјетских економија, не налази се објашњење како помирити супротстављености и различитости. Велики број земаља има проблеме са падом наталитета, лошом демографском политиком, растућим национализмима и сецесионизмима… Однос ЕУ са Русијом и политика економских санкција штете укупном систему ЕУ. Распета између САД и Русије ЕУ нема излаз из ћорсокака у коме вегетира без визије и перспективе на табли колективне геополитичке шаховске партије. Не види се сагласност за пријем нових чланица и Европа се дијели на ону „прворазредну“ и „другоразредну“. Судбина ЕУ је стабилност „стаклених ногу“.

БРИКС је први планетарни наднационални и надполитички савез. Уједињене хетерогености око заједничких економских и политичких интереса ове године крунисан је првим политичким документом који је основ за надградњу нових споразума. Савез је атипичан и нема упоредни елеменат за провјеру функционалности и ефикасности .

Турска као мост између Европе и Азије мудро користи свој геополитички положај. Агилни и интелигентни турски предсједник Ердоган коректор је блискоисточних помјерања и представља фактор стабилности ЕУ. Око 5 милиона сиријских избјеглица налази се на турској територији. Операцијама око пограничних подручја са Сиријом турска војска је стварала услове за дислокацију више од милион избјеглица. Оптерећеност економије бројним политичким лавиринтима превазилази се аутономном спољном политиком. Куповином система С 400 Турска је подигла сопствену политичку цијену и изборила виши ранг унутар НАТО-а. Што се тиче односа према Балкану, Турска иницира политичку и економску сарадњу кроз многобројне пројекте и инвестиције. Докле су сезале границе Отоманског Царства сежу интереси данашње Турске. Стратегијска дубина је жива иако је њен идеолог политички пресељен у други план. Друга НАТО армија, мост свјетова, спона Русије са Блиским Истоком и кључни савезник САД вјешто користи позициону предност. У име тога „кроз прсте“ се гледа на многе актуелне и раније историјске дискутабилности Турске. Она је као брод на узбурканом мору европских турбуленција и блискоисточних разарања, сигурна лука поларизованих геополитичких колоса.

Регион Западног Балкана има пад у броју становника, негативан природни прираштај, одлив мозгова и систем замрзнутих конфликта.

На крају укупне анализе запажају се бројне тешкоће у дефинисању политичких циљева. Историја се код слабих и ровитих политичких система користи као инсталација конфликта како би се остварила доминација одређене свјетске политике. У међусобним односима еквивалената који уређују свијет историја се превазилази економским интеграцијама којима се занемарују идеолошке и политичке разлике.

Малим системима какав је овај на Западном Балкану потребна је снажна државотворна политика лишена историјских комплекса, нејасноћа и притворности. На видику се не назире ни њена контура а камоли практична примјена њених стандарда.

До тада ће важити реченица Винстона Черчила да ће наша неутралност бити валоризована у зависности на чијој блоковској страни вршимо практичну примјену укупне свјетске политике.

Аутор је доктор специјалиста нефролог и пјесник

Pin It on Pinterest

Share This