Select Page

Пише: Батрић Бабовић

На телевизији је дуго у моди била популарна америчка серија „Закон и ред“. У 465 епизода описан је правни поредак водеће свјетске силе и екранизован потенцијал правног поретка демократије која је свој Устав мијењала са неколико амандмана од свог доношења. Американци су мајстори стварања и употребе мас медија са јасним порукама и пропагацијама политичких циљева прекоокеанског хегемона. На брдовитом Балкану „мали Американци“ ових дана уводе законске одредбе непознате правној пракси и науци. Секуларизам први пут у познатој историјској меморији покушава да уведе вјерски закон у оквир земаљског једнопартијског профила. Партија која је у бити бољшевичка има намјеру да створи цркву по својој мјери и исправи „историјску неправду“. Очекује се писање неког непознатог Симбола вјере и парчање постојећег националног бића. Да ли је идеолог ове опасне операције способан да напише капитално дјело из тридесетих година прошлог вијека и тиме овековјечи своју тродеценијску владавину?

У топлом и искреном разговору са једним од водећих људи партије на власти један господин покренуо је питање како ће се реализовати све замисли које су инициране од њихових кључних политичких субјеката. С обзиром да господин из власти са којим је дијалог вођен дијели иста вјерска увјерења као апсолутна већина народа Црне Горе у једном тренутку је казао  да свака држава мора да има свој језик, цркву и заокружен идентитет. Као неком ко воли германску расу одмах му је прослијеђено питање да ли  Аустријанци имају  заокружен идентитет упркос недостатку аустријског језика у лингвистичкој номенклатури ? Упитан је да ли Хабсбуршка монархија нема историјски значај?Једно од кључних питања је било каква ће бити судбина Петра Другог Петровића Његоша који је на иконама и фрескама цркава и манастира Митрополије црногорско-приморске? Неименовани господин је такође упитан да ли  Швајцарци имају губитак статуса свјетски важне државе зато што имају три службена језика која су у равноправној  употреби и да ли постоји криза државног идентитета због полиглотизма?  Дијалог је завршен осмјехом и мудрим ћутањем високопозиционираног политичара. Пјесник Матија Бећковић је написао да је језик Црква једног народа. Враћањем у недавну прошлост Црне Горе, од Берлинског конгреса па до стварања Титове Југославије тапије, старе књиге и сви списи писани су ћириличним писмом на српском језику. У књизи „Токови црногорске државности“ аутор који је рођен у старој Црној Гори подробно описује правне аспекте црногорске државе и пописне категорије становништва у одређеним временским периодима. Химна „Онамо, ‘намо“ коју је написао краљ Никола, такође је писана на српском језику и величала је историјске успјехе црногорске и српске војске у ослобођењу Старе Србије.

Закон о слободи вјероисповјести (званичан назив који није то у свом духу) наишао је на велики отпор у црногорској јавности. По мишљењу правних експерата он задире у основне слободе и људска права и по многима руши идентитетску осовину православне Црне Горе. Један миљеник историјске науке је казао да је законски текст раван операцији Рајнхарт из Другог свјетског рата. Неке од чланова овог закона упоредио је са Белзецом, Мајданеком, Собибором, Треблинком и Хелмном. Пошто је ријеч о правнику казао је  да  од Рима и прије Христа не постоји слична законска регулатива која искључује правну науку и њене фундаменталне постулате. У цијелом свијету никад није виђено да партије формирају Цркве и границе црквених јурисдикција поистовјећују са границама државног оквира. Васељенска, Московска, Јерусалимска, Антиохијска и друге патријаршије потврда су ставова црквених великодостојника у Црној Гори.  Закон је родио неред који је  пут у диобе на којима живи уморна и потрошена црногорска власт.

Децембарска никшићка субота била је огањ живе вјере свих Црногораца. Прочитана су писма Његове светости Патријарха Вартоломеја, Његове светости Папе Франциска, Руског синода, Украјинске цркве Московске патријаршије, манастира Хиландара. Све би се то могло описати као уједињено хришћанство у пољуљаном свеправославном броду и дубоко подијељеној Црној Гори. На свенародном Сабору се бранило Јеванђеље народне душе молитвама Светог Василија Острошког и храброг народа који неће да постане извођач акције којом се истребљују сопствени идентитет и памћење.

Моја борба, Игра стаклених перли, Стршљени, операције Рајнхарт и Ернтефест написани су на њемачком језику. Предсједник Вили Брант је направио отклон од нацистичких злочина и извинио се свим жртвама највеће људске трагедије.

Након усвајање лошег закона пред  Црном Гором стоје два пута – пут истине и правде и пут отимачине и неправде.

Германи су анатомски прецизно усмјерили правац историје, науке и књижевности. Кад је у питању Црна Гора, апсолутна већина је одлучила да у свој опус стави Томаса Мана и Петера Хандкеа. Њемац и Аустријанац на истом језику носе и исповиједају вјечне хришћанске истине овјенчане Нобеловим наградама.

Они који предлажу и усвајају поменути закон читају друга штива и слијепо слушају Лучоношу.

Нека им Господ да покајања и преумњења.

МИР БОЖЈИ! ХРИСТОС СЕ РОДИ!!!

Аутор је доктор специјалиста нефролог и пјесник

Pin It on Pinterest

Share This