Izaberite stranicu

Прије 200 година, 10. јуна 1819. рођен је претеча политичко-реалистичног сликарства, „икона радикалног реализма”, како су га звали, Гистав Курбе. Иако је био највећи представник реализма у сликарству,  рекавши „Ја не сликам анђеле, јер их не видим“, он је и један од највећих и најмаштовитијих сањара у историји умјетности. Према његовом мишљењу, сврха реализма је да укаже на социјалне неправде које трпе сељаци и радници, а не да приказује историјско сликарство које је било на првом мјесту у хијерархији Академије. Ради велика монументална платна на којима су анонимни сељаци и радници, људи са дна друштвене љествице који никада до тада нису били вриједни пажње. Једно од најпознатијих дјела Густава Курбеа, истовремено и најраније дјело чистог реализма које иконографски одражава социјалне идеје јесте слика Туцачи камена, која је нажалост уништена у бомбардовању Дрездена 1945. године. Старац и дјечак припремају камен за пут, што говори о положају друштвених слојева и њиховој безизлазној ситуацији. Старац је почео с тешким радом још као младић, и читав живот ради напорно, без могућности да напредују. Показује да се не може напредовати у друштву, да ма колики труд уложили људи неће промијенити свој положај.

Поред поменутог, значана Курбеова дјела су: Госпођице на обали Сене, Сахрана у Орнану, Околина Орнана, Просејавање и остала. Курбе је присутан на свим својим малим сликама, тако да је послије Рембранта сликар који има највише аутопортрета. Ти аутопортрети изражавају осјећање ужаса и страха, илуструјући тако патологију стваралачког. Портрети су другачији – сањарски, као портрет пјесника Шарла Бодлера и композитора Хектора Берлиоза .

До појаве Курбеа умјетници идеализују природу, али реалисти, напротив, сликају трауматичне и баналне ситуације. Оптужују га да уводи естетику ружног. Слике Густава Курбеа су у потпуној супротности у односу на владајуће стандарде сликарства. Тада се први пут раздвајају званични ставови Академије и они незванични.  Године 1855. кад је Париз био центар свјетске излобе. Густав Курбе је донио 40 слика комисији и они су све одбили. Онда је направио поред изложбе мали павиљон и унутра је изложио сва та дјела.

Упокојио се  31. децембра 1877. године.

Курбе није оставио школу за собом, никакву институцију, никакву академију, али је његов магични реализам био инспирација за Пикаса, Де Кирика, Бекмана, Дишана, Герхарда Рихтера, Нео Рауха.

Приредила: Марија Живковић

Pin It on Pinterest

Share This