Izaberite stranicu

У навечерје празника Светог Саве  – првог архиепископа и просветитеља српског, у препуној крипти Храма Христовог Васкрсења у Подгорици – Немањином граду, одржана је централна Светосавска академија Митрополије црногорско-приморске.

Овогодишња Академија, која је била у знаку великог јубилеја – 8 вјекова аутокефалије Српске православне цркве, почела је тропаром Светом Сави и благословом Његовог високопреосвештенства Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија:

„Веома је значајно да су Светосавске академије поново заживјеле свуда у нашој Цркви, посебно у Црној Гори. У нашим градовима, мјестима, сабирају се хиљаде вјерника који прослављају Бога, Свету Тројицу, и спомињу и сјећају се Светога Саве – Божијега живога свједока у нашем народу и нашем историјском бићу.“

Високопреосвећени је говорио о прослави и присутности Светог Саве у читавој Православној цркви, посебно истичући његову присутност и утканост у само биће свих православних Срба са посебним нагласком на данашњу Црну Гору. Само 15 храмова у Црној Гори је посвећено Светом Сави, а не постоји храм у коме није насликан први српски архиепископ.

Подсјетио је владика Амфилохије да је у Молитвослову, штампаном у Ободској штампарији 1494. године, наведено име Светога Саве и Светога Симеона. Био је овдје, основао прву Зетску епископију, Митрополију црногорско-приморску, поставио првог епископа – митрополита, како су се звали у вријеме Петровића, Црне Горе и брда.

Нагласио је да је у Жичкој бесједи о правој вјери, чије је штампано издање вечерас даривано свима присутнима, Св. Сава изложио велику истину која садржи све истине и о Богу и о свеукупној Божијој творевини – учење о Светој Тројици: Оцу и Сину и Духу Светоме и то посвједочио.

„Свједочење које се наставља, и које се, хвала Богу, обнавља и обнавља наше душе и наш живот и живот овога народа. Свједочење имена Христовог,  Мајке Божје која га родила, свједочење великих Сабора васељенских и помјесних који су посвједочили ту вјеру и дали нам Симбол вјере који исповједамо у Светој литургији и остале све истине и о Богу и о начину како треба да живимо овдје на земљи“, рекао је Митрополит црногорско-приморски Амфилохије пожељевши свима добродошлицу.

Светосавску бесједу изговорио је Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Методије који је казао да је живот Светога Саве био непрестана егзистенцијална дијалектика божанског и човјечанског и да он није само „имитирао“ Христа, већ је у свему са Њим „сарађивао“:

„Љубављу се ослободио од окова смрти, људске ускогрудости, природних процеса, ограничености националне историје и идеологије. Ум, воља, осјећања, љубав – све је код њега универзално, саборно, свјечовјечанско и свеобухватно.“

Истичући да је Свети Сава Христов цјеловита остварена и довршена људска личност, владика је подсјетио да нас од Светога Саве нико није љепше свијету представљао и са свијетом мирио.

„Желио је и стварао земљу слободних, разноликих и различитих људи који ће међусобно да сарађују, земљу домаћина, часних и светих људи у светој, а не великој Србији, јер је земља највећа када је земља светих и честитих људи, пишу наши оци.“

Преосвећени је казао да су несабирљива сва светитељева дијела којима је задужио српски народ, а себи донио хвалу и небеску славу. Сава Немањин, примјетио је Владика Николај, није „ходио по свијету да прославља српски народ, но да прославља Христа, љубав над љубављу. Због тога је свијет заволио њега и његов народ због њега.“

„Управо зато, тим својим дубоко промишљеним походима Сава Немањин није само ходочастио већ је народ духовно ујединио а државу политички учврстио“, рекао је владика и додао да и ми кроз Савино земаљско домаћинско дјелање и управљање, које не престаје до данашњег дана, јасно читамо јеванђелско откривење смисла човјековог постојања.

Нагласио је да је обожени однос човјека и свијета домаћинско управљање, и да је служење Христу оплеменило српски народ, увело га у ред просвећениих Божијих народа, народа – домаћина. Свети Сава носећи радосно свој крст пред собом имао је јасан циљ – свој народ привести и укључити у непролазно Царство Божије које је испред нас. Њему тежимо и за њим трагамо, за њега се молимо и њега иштемо.

„Бити Савин значи бити исти по идентитету, по суштаству, по домаћинству. Бити испред, бити бољи, увијек бољи, и нов, увијек нов у Христу који је авангарда сваком времену и сваком човјеку и сваком царству.“

Наводећи примјер Светога Саве који и данас иде даље у бесконачном Богу, који је свугдје и свачији јер је Божији, Епископ диоклијски је објаснио да ћемо и ми бити Савини ако будемо Божији, ако будемо сваког дана бољи и ако тежимо савршенству и будемо љубав.

„Многа су покољења ходила стопама Светог Саве преображавајуће се и надахњујући са њиме. Он им је био узор и идеал,  путоказ и визија“, бесједио је владика и констатовао да нам ни данас нису познати друштвени и политички идеали који би били модернији, напреднији и човјечнији, те да је Свети Сава савременији од наших савременика.

Додао је да је Свети Сава није наша прошлост него наша вјечна садашњост, перспектива и животна философија и да је по Св. Николају Жичком српски национализам „рам у коме је икона Христова, дом у коме је Христос домаћин“. Улазећи у службу, хришћанин улази у Дом Господњи и постаје припадник Божијега домаћинства. Како је појаснио Епископ, служећи Небеског домаћина он се и сам учи домаћинству. Историја српскога народа свједочи јасно и гласно: Свети Сава, слуга Христов, најбољи и најплеменитији је домаћин:

„Свети Сава је начела правде, права, слободе, мудрости и љубави уградио у темеље српске државе. Стварао је државу какву људи желе и потребују. Градио је слободну заједницу различитих личности, а борио се против присилне заједнице сачињене од истих људи у различитим групама које међусобно ратују. Стварао је аутентично и отворену српску културу. Градио је Цркву Божију цијелога живота.“

Владика је казао да је Свети Сава је суштост светости, темељник српског Логоса и оса – вертикала постојања, љубав за вјеру и љубав за род и оно најважније, једини ујединитељ српства је Светосавље, које је истина и дар, посвећеност вјери, части и духу.

„Зато будимо налик оцу нашем, обогатимо са његовим даровима, и одомаћимо се у љубави Божијој у кући нашој и Његовој и без страха, оклијевања и изговора свакога дана, свакога часа спремно и радосно широм отварајмо тешка врата затворених капија свога срца на која нам он увијек куца и удара тако силно у дубини ноћног мира. Дошао је Свети Сава“, поручио је у Светосавској бесједи Епископ диоклијски г. Методије.

Одмах по завршетку бесједе, салу је испунило тихо, гуслама пропраћено, извођење пјесме „Свети Сава“ Војислава Илића: „Ко удара тако позно у дубину ноћног мира, на капији затвореној светогорског манастира?…“ у извођењу Хора Свети апостол и јеванђелист Марко и дјеце која похађају вјеронауку при Цркви Светог Ђорђа под Горицом.

У богатом и разноврсном програму публика је имала и духовну радост да ужива и богатим аплаузима награди наступ Београдског мушког хора који је извео „Величаније Светом Сави“, „Сеј дењ“ и „Отаџбино наша драга“.

У програму су традиционално учествовали и цетињски богословци, затим АНИП „Ђурђевданско коло“ , Гудачки квинтет „Стретто“, а протојереј Јован Радовић и Хор Свети апостол и јеванђелист Марко извели су дио дјела „Пасија Светог кнеза Лазара“ Рајка Максимовића.

На видео – биму је емитован кратак животопис Светог Саве и дјелови из Жичке бесједе а програм, који је све вријеме држао пуну пажњу присутних, међу којима је био и велики број дјеце, завршио се саборним пјевањем Химне Светом Сави, и учесника и публике.

Весна Девић

Фото: Јован Д. Радовић

 

 

Pin It on Pinterest

Share This