Izaberite stranicu

У манастиру Ћириловац јуче су сахрањени земни остаци схимонахиње Ирине (Мишовић). Свету заупокојену Литургију и опело служио је Преосвећени Епископ диоклијски г. Методије са свештенством и монаштвом.

Опраштајући се од новопрестављене схимонахиње Ирине, владика Методије је казао је да је сестра Ирина стасавала кроз живот ходајући све до данашњег дана и да смрт није супротност животу. Он је истакао да живот нема своју супротност, већ је смрт супротност рођењу.

Подсјетио је да нисмо настали оног тренутка кад смо се родили, него смо били живи у мајчиној утроби, и да смо из те средине дошли у ову и наставили живот.

„Такође, кад кроз врата смрти прођемо, ми исти ћемо наставити да живимо само што ћемо ову форму пролазну и овај облик који сада носимо на себи, који се развија и разраста па се онда полако разграђује – раствара, оставити и отићи видјети лице Христа Бога нашега.“

Владика је казао да су двије голубице, схимонахиња Ирина и монахиња Екатарина (игуманија Манастира Светог Димитрија на Боану Кадића), у исто вријеме полјетеле на небо у сусрет свом женику Христу кога су цио овоземаљски живот чекале, ишчекивале и жудјеле да виде лице Његово.

Подсјетио је да је Господ на Гори својим светим ученицима, апостолима и народу који га је слушао, у блаженствима истакао прво блаженство: Блажени сиромашни духом јер је њихово Царство небеско:

„Монаштво је сиромашно духом. Монаштво је скидање свих облика форми и идентитета које човјек узима не себе и већ живи ониим животом гдје нема ни мушко ни женско а камоли неки други идентитет спољашњи који само привремено овдје на себе узимамо. Тамо су заједно цареви, просјаци. Због чега? Јер тамо нема тог идентитета спољашњега цара и спољашњега просјака. Све је то овдје остављено и само иде човјек душом својом ка Христу Богу“.

Навео је да је најдубљу бразду, коју човјек може да заоре, заорала схимонахиња Ирина.

„То је бразда монашког живота, чији је крај  Христос Господ јер је то пут гдје је радост и на чијем крају је живот – Лице Христово. Да Господ и њих двије удостоји, а и нас, гледања Лица Христово, ако Бог да“, закључио је владика Методије.

Схимонахиња Ирина Мишовић, рођена је 25 септембра 1975. г. у Андријевици као Вања од оца Милоша и мајке Полексије.

Основну и средњу школу завршила у Андријевици а Природно математички факултет, одсјек хемија у Приштини. Двије године је радила као професор у колашинској гимназији.

У Манастир Светог Кирила и Методија – Ћириловац код Колашина ступила је 2003. године 19. септембра. У чин мале схиме замонашена је уочи Преображења 2007. у истом манастиру.

По благослову Митрополита-црногорско-приморског г. Амфилохија у новембру 2016. са осталим сестрама из Ћириловца, прелази у Манастир Св. Јована Владимира у Зету.

Схиархимандрит отац Јоил је због тешке болести 27. јуна 2018. по Митрополитовом благослову, у чин велике схиме облачи у Ћириловцу.

Ујутру рано, на дан свога рођења, 25 септембра 2018. године, примивши свете Дарове предала је своју душу Богу у манастиру Ћириловац гдје је 26 септемрба и сахрањена.

 

 

Pin It on Pinterest

Share This