Izaberite stranicu

Прије 10 година преминуо је глумац Данило Лазовић. Мада га се старији сјећају још из “Отписаних”, широј публици је најпознатији као Шћепан Шћекић из “Срећних људи” и Черчил из “Породичног блага”, а можда највише захваљујући тим улогама стекао је репутацију великог глумца, али и љубитеља кафана.

Кад је друштвеним мрежама посљедњих мјесеци поново кренула да кружи слика “Кафане код бесмртних”, било је оних који су се запитали зашто ту није било мјеста и за Данила Лазовића, који је такође “био познат глумац и боем”.

Та слика можда је изграђена улогама које је Лазовић носио, али његови пријатељи и сарадници тврде да је истина ипак другачија – овај глумац заправо није био љубитељ чашице и кафанске атмосфере. За разлику од бројних својих колега, Лазовић је ријетко сједио у позоришним бифеима, говорећи да нема времена да се бави београдским забавама и клубовима, преноси 24сата.

“Он није волио кафане, а обожавао је да се шали. Имао је врло специфичан смисао за хумор и добру душу”, рекао је једном приликом за њега редитељ Синиша Павић.

danilo-lazovic-2

Лазовић је био породични човјек и волио је природу. Са супругом Бранком има четворо дјеце, а како би им обезбиједио боље услове за одрастање, из центра града су се преселили на Авалу, далеко од градске гужве, гдје је Данило уживао у обавезама око домаћинства.

“Мислим да је то нешто најбоље што је тата могао да уради јер нас је склонио с асфалта, па су моја браћа и сестра умјесто да расту чекајући лифт, уживали у природи и здравом дјетињству. Мој отац је био патријархалан и конзервативан, желио је да од нас направи добре људе. Васпитавао нас је у духу праве српске породице, гдје се зна ко је ко и шта ко ради, као и да је љубав према Богу основ свега”, причала је његова најстарија ћерка, Јелена Лазовић.

Данило Лазовић је рођен 25. новембра 1951. године у Бродареву, на граници Србије и Црне Горе. Одрастао је у радничкој породици, а Лазовићи су се 1958. година преселили у Прибој на Лиму, гдје је познати глумац завршио гимназију. На Факултету драмских умјетности дипломирао је 1974. године, када је и остварио прву запажену улогу у култној серији “Отписани”. Од тада су се ређале значајне улоге на филму, али и у театру, мада га публика најбоље памти по улогама у серијама “Бољи живот”, “Срећни људи”, “Породично благо”, “Стижу долари”…

Током снимања те серије, Лазовић је и преминуо 25. марта 2006. од инфаркта. Имао је 55 година. По жељи породице нико није држао говор, већ је преко разгласа пуштен Лазовићев монолог у поеми светог Николаја Велимировића “Косовски завјет цара Лазара”. Сахрањен је на Топчидерском гробљу.

Извор: CDM

Pin It on Pinterest

Share This