Празник Светог великомученика кнеза српског Лазара и свих светих српских мученика – Видовдан, прослављен је Светом литургијом у Цркви Светог Ђорђа, под Горицом.
Евхаристијским сабрањем началствовао је протојереј-ставрофор Гојко Перовић-архијерејски намјесник подгоричко-колашински уз саслужење протојереја-ставрофора Милете Кљајевића, и ђакона Луке Павићевића; док је молитвено учествовао прота Милун Фемић.
На литургијске возгласе одговарао је Хор Свети Сава предвођен Снежаном Поповић, дипл.теологом.
Након прочитаног јеванђелског зачала словом поуке сабранима у храму Господњем, обратио се началствујући свештенослужитељ, прота Перовић:
,, Волио је и кнез Лазар двор, трпезу, госте и царску порфиру – али дође Видовдан, дан послије кога се није могло живјети. Није он био неко ко је био спутан нечим, да живи. Него му је Бог давао и то што му је давао, он је умножавао и остао је запамћен и прије Косовске битке, као велики дародавац и ктитор цркава.
Благовјерни кнез Лазар није случајно запамћен – стотину је ту разлога а наљепши је тај – да је могло и да прође без Косовске битке, да у миру може да живи са круном на глави, поштујући јачега од себе. И осјетио је да је важније положити живот, па и ако нема никаквих изгледа да та жртва, да неки плод.
Празан Христов гроб и одваљени камен су ти, над којим су се кнез Лазар, Милош Обилић, Топлица Милан, Бановић Страхиња, Иван Косанчић, Југ Богдан – надахнули, том светлошћу и схватили да је овај живот пролазан, а небеско увијек и довијека.!“ – поручио је начаствујући свештенослужитељ, прота Перовић.
После одслужене Литургије служен је парастос свим страдалим за вјеру и отачаство од Косовске битке, до дана данашњег.
Потом је благосиљан и пресјечен славски колач као и кољиво које су вјерни принијели, у славу и част косовских јунака и свих палих војника и народа Божијег, од Видовдана до данас.
Елза Бибић
Фото/видео: Дарко Радуновић
