Поводом завјетне славе Александра Невског у цркви Светог Архангела Михаила (у народу познате као Васове цркве) јуче је у присуству бројног народа свечану литургију служио епископ будимљанско-никшићки Јоаникије са свештенством. Васојевићи још од половине 18. вијека као завјетну славу обиљежавају Александра Невског, јер су у то вријеме, уочи боја са Турцима, дали ријеч да ће славити Александра Невског уколико из битке изађу као побједници. То се и десило, а Васојевићи су испунили дату ријеч, па се већ више од два вијека окупљају 12. септембра како би потврдили православну традицију и блискост са Русијом.
Кнез Александар Невски је 1240. побиједио Швеђане на Неви, а као заслуга за спречавање ванправославног утицаја на Русију десет година касније је проглашен за великог кнеза Владимирског. При крају живота се замонашио под именом Алексије, а Богу се представио 1263. године када је имао само 43 године. Његова православна вјера надалеко је била позната широм православног свијета, посебно међу Србима, а глас о његовој непоколебљивој љубави према Господу дошао је још и прије 200 година до Васојевића. Они су знали да се одуже великом православном брату, што свједочи и јучерашње обиљежавање завјетне славе.
– Од свих руских светитеља, а има их пуно небо, у Васојевићима највише поштујемо Александра Невског. Поштује се он и у Русији и међу осталим православним народима, јер је животом и дјелима посвједочио вјеру и жртвовао се за своје отачаство у име Господа Исуса Христа. Александар је објединио руски народ, а Господ је његову жртву примио и прославио тако да се његово име слави кроз сва времена. Када су многи сумњали да ће војска Александра Невског одољети великој сили он је говорио да Бог није у сили, него у правди – рекао је владика Јоаникије.
Вријеме у којем је живио Александар Невски било је тешко и тада се руски народ дијелио, али онај који је Русе обједињавао био је Александар Невски. Он је имао ауторитет и знао је како да управља војском, државом и народом, али је то радио уз помоћ непоколебљиве вјере.
– Слава и вјера Александра Невског стигла је и до ових гора. Постоје дивна предања и свједочанства да је он штитио ово славно српско племе и да га је заштитио и дао побједу над Климентима и Турцима. Међутим, имамо и посебан разлог да прослављамо Александра Невског. Поред његовог ћивота и у његовој лаври покој су нашли и великани српскога народа. Патријарх Василије Јовановић-Бркић и владика Василије Петровић почивају у лаври Александра Невског. Тамо су и Милорадовићи, чувени пуковници руске војске. Чудесна је то и света историја – појаснио је епископ Јоаникије.
Видак Боричић, домаћин славе, говорио је о значају Васове цркве, на Ножици. Он је нагласио да је она чувар народног сјећања и да чува Васојевиће од самозаборава. Боричић сматра да онај ко не памти своју прошлост нема ни будућности, а неће ни имати вјере и снаге да истраје у тешком животу православља и Српства.
– Данашње окупљање пред овом светињом је прилика да се помолимо Богу за све напаћене душе и страдалнике у ближем и ширем окружењу. Посебна је прилика да се сјетимо и помогнемо колико можемо нашој браћи пострадалој у поплавама у Србији. Због тога смо ове године одлучили, а митрополит Амфилохије је то благословио, да данас умјесто трпезе љубави прикупимо прилог за нашу пострадалу браћу. Желим и да се убудуће овдје окупљамо, а сви они који кроз живот корачају са Божјим заповјестима наћи ће своје мјесто у нашем храму – поручио је Боричић.
Милија Зечевић, почасни предсједник Удружења Васојевића, рекао је да су Васојевићи поносни на све оно што митрополит Амфилохије и владике раде не само у Црној Гори, него широм српских земаља, па и у Америци. Он је подсјетио да су Васојевићи током дуге историје увијек подржавали Српску православну цркву и његовали српски језик.
Како да то не радимо када је наш отац писмености Вук Караџић. Српски је наш језик и ми се тиме поносимо. Поносимо се великанима попут Миљана Вукова Вешовића, Мојсија Зечевића и поносимо се Црном Гором. Међутим, Васојевићи траже да Црна Гора воли Васојевиће и да развија сјевер државе. Одавде су поријеклом и Карађорђевићи, као и војсковођа Петар Бојовић, а и данас је пуно интелектуалаца из Васојевића – поручио је Зечевић.
Он је закључио да Васојевићи никада неће дати оно што је њихово и да ће увијек подржавати Црну Гору, Србију, Републику Српску и Русију.
Светост светиња
Епископ Јоаникије је упитао да ли су Васојевићи, али и остали, свјесни шта су наслиједили и шта имају. Он сматра да већина није тога свјесна и да се то може видјети на сваком кораку. Похвалио је што се Васојевићи сабирају на празник Александра Невског, али да многи током Божје службе нијесу у цркви.
Нико нам не брани осим наших грехова и лоше навике да у вријеме службе будемо у цркви и сами себе лишавамо те части да учесвујемо у благодарењу Богу, односно литургији. Међутим, у Цркви ништа није на силу, и вјера се не утјерује силом нити вјере може бити на силу. Због тога ми никога не тјерамо да уђе у цркву, али то не значи да не треба да кажемо да то није добро и да у вријеме службе народ треба да буде на литургији. Наш народ привлачи светиња и окупљамо се око ње, али питам се да ли знамо шта је она? Даће Бог да се вјерска осјећања свакога дана продубљују и просветљују, па ћемо онда знати и умјети да у правом смислу поштујемо светињу, а посебно Божји храм. У цркву не идемо само када литургију служе владике или митрополит, већ служби треба присуствовати и када је служи свештеник, јер она је иста и када је присутан владика или митрополит и када је ту само свештеник – рекао је епископ Јоаникије.
Иван Милошевић
Извор: Дан
