Izaberite stranicu

Опет сквика одјече Црном Гором, као да је јесен; разносе је медији као вјетар јесење лишће – „Амфилохије бача клетве“!
Цитирајући Светог Петра Цетињског и са њим се сагласивши као његов насљедник на трону цетињских митрополита, Митрополит црногорско-приморски Амфилохије је, приликом представљања књиге „Вратити се Русији” директора Руског института за стратешка истраживања Леонида Решетњикова у Београду, рекао (како су пренијели медији): „Ко не био вјеран једнојезичној, једнокрвној Русији, дабогда живо месо од њега отпадало, био проклет три пута и три хиљаде пута од мене“.
Већ смо, након што је Митрополит на Бадњи дан 2011. у Бару проклео оног ко насрне на цркву Свете Тројице на Румији, неукима објаснили да клетва није одраз мржње, него брига духовног пастира за оне који настоје да разоре систем вриједности Цркве, утемљен јеванђељским универзалним истинама и запечаћен њеним светитељима, његов труд да непослушника одвоји од злочињења. Најновија пометња свједочи да има оних који то нијесу разумијели, па да појасним: То вам дође као кад вас је учитељ послао у ћошак, или вас је мама прутићем по задњици, јер сте били неваљали…, само што је клетва васпитна мјера која протеже пипке у нашем уму недокучиве духовне сфере живота, како овог земаљског, тако и оног у којег прелазимо изласком душе из тијела, неуништивог, вјечног.
Сво ово прњацање је посљедица неразумијевања цивилизацијских токова. Побркали смо напредак цивилизације и технолошки развој. Да, човјечанство доживљава све бржи и бржи технолошки развој, али цивилизација се урушава. Као и са нуклеарном енергијом коју користимо да би добили струју, али и бомбе, као нож којим сијечемо хљеб, али и убијамо људе, тако је и са интернетом, компјутерским програмима, медијима, политиком, невладиним организацијама… „Напретком“ цивилизације „превазишли“ смо „заостали“ систем вриједности монархије као друштвеног уређења, морал, породицу, чедност, лично поштење…, и добили демократију и њен плод људска права као фарсу (куповином гласова и уцјенама побјеђује се на страначким изборима), добили смо и хомосексуалност као мјеру вриједности, затим НАТО (војну организацију која сије злочин по свијету, па и код нас је), право жене да убије дијете у својој утроби, општи промискуитет, превару, лаж… Добили смо право на слободу као злоупотребу (и негацију) истинске слободе, коју је Човјеку дао Бог.
Отуда и неразумијевање Светог Петра Цетињског, монаха подвижника и владара, молитвеника и војсковође, највећег Црногорца икада. Тај човјек који је живио у строгом посту и свесрдној молитви у каменој келији без фуруне, а владар, дубоковјеран и високоморалан, који се кроз сав свој живот држао Христа, као за стожер овог и оног свијета, свој земаљски живот утрошио је „ућерујући Црногорцима памет у главу“. За невјеровати колико је – успио. Чак им је и државу основао. Ту државу Светог Петра Цетињског, црногорског владике и владара, као своје насљеђе баштине данашњи црногорски државници.
Данас, као плод труда, жртве и љубави Светог Петра Цетињског имамо Црногорце који стоје на њему као темељу своје личности, духовно и морално изграђене и на својим прецима узраслим на његовим вриједностима живљења. То су – аутентични Црногорци.
Али, данас имамо и – идеолошке Црногорце, оне који су као мјеру свог опредјељења прихватили врједносни систем „како си се писа’“. Знају и они за Светог Петра Цетињског, али гледају у њега као у празно, имају и они своје претке духовно и морално утемељене на Светом Петру Цетињском, али нијесу им темељи. Они виде и своје претке и Светог Петра Цетињског, али не стоје на њима као темељима свог врједносног система. Они стоје поред, на пијеску.
Све већим суновратом цивилизације, јаз међу аутентичним и идеолошким Црногорцима све је дубљи и шири: данас они не припадају истој нацији, не говоре истима језиком. А њиховим венама тече крв истих предака.
Из разлике у схватањима да права Црна Гора постоји од 1945, или да је она Дукља, и да није тако, проистиче и неразумијевање пастирске бриге и труда Митрополита Амфилохија, који се „само“ држи врједносног система Светог Петра Цетињског.
Муке Митрополита Амфилохија и Светог Петра Цетињског су много, много сличне. Донио им их је исти трон.

Јован Пламенац
Илустрација: Александар Орландић

Pin It on Pinterest

Share This