Православни духовни роман „Флавијан“ прича је о хришћанском животу и основним истинама православне вере, базирана на догађајима који су се збили у комунистичкој Русији. Кроз три наставка, „Флавијан“, „Флавијан, живот се наставља“ и „Флавијан успињање“, приповеда откривање у вери предака човека одраслог у атеистичком друштву, његов преображај у верујућег и постајање чланом Цркве. Аутор, протојереј Александар Торик из Подмосковља, бележи аутентична духовна искуства, сопствена и блиских му људи, савременим језиком, у маниру изражавања данашњег човека. Промислом Божјим, дошла је код нас у Србију и за кратко време прирасла срцима бројних верника. Јер, све нам је у њој блиско и добро знано… Деценије безверја, идолатрије комунистичких вођа, прокажене Цркве и низа духовних невоља, које бића народа опхрвају кад Реч Божја утихне… прошли смо и једни и други, за наук и опомену…
Од сусрета са „Исусовом молитвом“, главни јунак Аљоша спознаје Христа и духовно напредује. Нарочито крај целомудрених светогорских подвижника. „Флавијан“ је збирка поука за вернике и боготражитеље, али и пастире и старце, речи су јеромонаха Серафима (Петковића), настојатеља манастира свете Тројице у Бијелим Водама код Љубовије на промоцији ове сјајне духовне трилогије, коју је у Ваљевској гимназији приредила Светосавска омладинска заједница.
Главни јунаци „Флавијана“ су истоимени сеоски свештеник и другар му са студија Аљоша, кроз чије су исповести обрађени сви људски греси, покајања и преумљења. У последња два века, грех гордости толико је узнапредовао да човек пада више но икад, каже о. Серафим у осврту на исповест о овом сагрешењу,обрађену у књизи „Флавијан“.
– Гордост је свуда присутна. Отац Флавијан је објашњава као „мајку свих грехова“. Данас, она се манифестује истицањем сопственог успеха- „бољи сам, ако не од свих, оно бар од већег броја људи“. Гордост је многолика, маскира се осећањем достојанства, одсуством жеље за прављењем компромиса, страшћу за сталним самодоказивањем… Ово последње разликује је од сујете. Наиме, сујета тражи потврду околине, жаргонски речено „публику“, а гордост је самодовољна. Она не трпи ни најмањи прекор, ни критику. Води раздражењу душе и јарости. Гордост је велика пошаст нашег доба, добили смо је кроз школу и васпитањем. Не можемо је сами победити. Само уз помоћ Светих тајни, трудећи се да живимо по Божјим заповестима. Онда ће нас анђели водити и бићемо инструмент Божји- рекао је о. Серафим о теми једног одломка овог драгоценог духовног штива.
Говорећи о ученом професору нехришћанину, који унесрећен болешћу карцинома доживљава преображај, о. Серафим предочио је поуку „Флавијана“ о значају молитви за здравље и спасење. Њихова услишења каткад не иде једно уз друго, али Господ ће засигурно дати оно што је за добро наше душе.
Књига „Флавијан“ ризница је мудрих одговора на мноштво питања данашњег човека. Без обзира на то да ли човек живи у селу или граду, колике је школе изучио, проблеми су исти. Господ открива решења онима који га траже и који желе да Му служе, поручио је о. Серафим.
Промоција књиге „Флавијан“ улепшана је вокално- инструменталним наступом о. Серафима и његове духовне деце. Они су извели ауторске духовне композиције са цд- а „Србче пева Богу“ које је, на стихове из збирке „Монашка бројаница“ о. Симона из кабларског манастира Јовање, у маниру поп и рок музике компоновао о. Серафим.
У завршници ове изузетно посећене и одлично примљене трибине, јереј Дејан Трипковић позвао је сабране да се помоле за страдални хришћански народ у Сирији, Владику охридског Јована и све оне који пате и вапе за спасењем. Наредна трибина у циклусу „Православље и млади“ планирана је за петнаест дана, најавио је о. Дејан Трипковић. Тема трибине биће „Хришћанско појмање рађања и васпитања деце“, а предавач протојереј др Драган Милин, пензионисани професор Богословског факултета у Београду.
Ј. Ј.
Извор: Епархија ваљевска
