Чланови хора Српског пјевачког друштва „Јединство”, које сљедеће године слави 175 година постојања, вратили су се оплемењени предивним утисцима са петодневне турнеје Сибиром, гдје су одржали више концерата поводом прославе Дана сибирских рудара. Дупли октет са солисткињом Александром Добриша, њих 18 заједно са диригентом Михајлом Лазаревићем, имали су част да пјевају на литургијама, концертима и у пријатељским сусретима, гдје су богатим и разноврсним репертоаром представили дио духовног музичког насљеђа Црне Горе и Србије. Пошто имају широк репертоар, уз сугестије диригента, пјевали су духовни и свјетовни програм, пригодан за мјесто у коме наступају.У Кемерову, главном граду области Кузбас, у којој живи око милион становника, стигли су након напорног и дугог пута 24. августа. Турнеја је одржана посредством Алексеја Прилепског, који има кућу у Ораховцу у Котору, као и његовог пријатеља Светозара Самарџића из Котора. Путовању у Сибир „кумовали су” и митрополит кемеровски Аристарх и протојереј ставрофор Димитрије, који су прошлог љета били гости которске парохије, када су слушали хор „Јединство” налшургији. Цијела област је богата рудом угља, рударство је тамо главна привредна дјелатност, има јако пуно рудара шахтјора, како Руси кажу, те је велика свечаност одржана 25. августа, посвећена њима. Одмах по доласку отишли су у Новокузњецк, 250 километара јужно, у коме је служио патријарх цијеле Русије Кирил, и тамо пјевали на литургији, заједно са руским хоровима. Свечаност је увеличао и Владимир Путин, описује ово дивно путешествије баритон, јереј Немања Кривокапић. Кад смо се истога дана вратили у Кемерово, наступили смо у Филхармонији, огромној грађевини, у препуној сали. Били смо фантастично примљени, пјевали смо сат и по, мада обично пјевамо око 50 минута до сат времена. Враћали су нас на бис, више и не знамо колико пута. Кад смо ушли у ту огромну салу, крцату публиком, а нас 18, мало смо устукнули, међутим акустика је била одлична, а ми надахнути публиком, пјевали смо одлично, што се видјело по реакцији слушалаца, који нам нису дали да напустимо сцену. Обасули су нас овацијама казао је за „Дан” Кривокапић. У првом дијелу програма „Јединство” је извело наше аутентичне духовне напјеве, Мокрањца (Свјат, Тебје појем, Буди имја, Тебе Бога хвалим), па дијелове из литургије Корнелија Станковића, као и „Херувику”, дјело Ивана Маровића, младог црногорског композитора, једно вријеме и члана најетаријег хора у Црној Гори. Хор је извео и блок духовних руских пјесама из свог репертоара, али допуњеног са неколико једногласних комг.озиција, да се види, казао је отац Кривокапић, како то звучи. У другом блоку смо пјевали свјетовне композиције, пјесме из разних крајева из Црне Горе, Србије, Јужне Србије, Босне, Македоније, које смо прошле године пјевали у Котору. Ријеч је о спектру различитих, ефектних и атрактивних пјесама које су допадљиве, па смо веома развеселили публику. Пошто су нас стално враћали на бис, а испјевали смо то што смо планирали, вадили смо „из малог мозга” пјесме које смо знали. Срећом имамо широк репертоар, зато су на ову турнеју и ишли најепремнији вокали, који могу да се прилагоде свакој ситуацији објашњава наш саговорник. Сљедећег дана чланови „Јединства” посјетили су манастир Успенски, женски манастир у близини Кемерова, гдје бораве дјевојчице без родитеља и монахиње које о њима брину, поучавају их пјевању, фолклору, свирању, иконописању. Оне су гостима из Црне Горе одржале концерт. Ове дјевојчице су раније већ наступале у Будви, опет посредством добротвора Алексеја Прилепског. Одушевљени чланови хора „Јединство” узвратили су им пјесмама из свог репертоара. Као први гости из иностранства представили су се сљедећег дана публици у Тајги, граду сјеверно од Кемерова, гдје су их дочекали пјесмом у народним ношњама, што је которске хористе надахнуло да пјевају свим срцем. Највећи концерт одржали смо на крају турнеје, у Лењин Кузњецку, великом граду источно од Кемерова, родном мјесту Алексеја Прилепског, који нас је и довео овдје. Препуна огромна сала са око 800 мјеста била је мала да прими све, па је било и оних који су заузели клупе са стране. И сами смо се питали како човјек може да пјева послије напорног пута, умора и свега, међутим, када видиш све оне људе који те тако топло дочекају, добијеш надахнуће које брише сваки умор објаснио је Кривокапић.
Хор „Јединство” ће средином октобра посјетити братски истоимени хор у Бања Луци, поводом прославе њиховог јубилеја 120 година постојања. Хористи из Котора имаће част и да 7. октобра пјевају на великој свечаности освећења Саборног храма Христовог Васркрсења у Подгорици, гдје ће бити присутни сви поглавари православних цркава. Дан прије тога биће у Нишу на великој прослави 1.700 година Миланског едикта, те ће сви заједно продужити за Црну Гору.
Љубав угасила умор
На нас је највише утицала невјероватна гостољубивост сибирског народа. Тако су нас лијепо дочекивали, у свим мјестима гдје смо долазили обасипали поклонима и цвијећем, не само у еуфорији послије концерта, него и прије и послије наступа. Као да је дошао најпознатији хор на свијету, а за нас сигурно до сада нијесу чули. Презадовољни смо, било је напсрно, од града до града пропутовали смо око хиљаду и по километара, али тај умор смо осјетили тек кад смо се вратили у Котор, јер тамо од толиког узбуђења нијесмо осјећали умор пренио је дио утисака хориста Кривокапић.
М. Д. П.
Извор: Дан
