Izaberite stranicu

Српско позориште на Косову, у минулих девет сезона, остварило готово „немогућу мисију“. Променом на челу куће затечени сви – управник, ансамбл, па и шеф Сектора за бригу о култури.
Готово истовремено са извештајем Сектора за бригу о култури, културној баштини и односе са СПЦ (Канцеларије за Косово и Метохију) о Српској драми Народног позоришта из Приштине са седиштем у Косовској Митровици, упућеном српској влади – с те адресе стигао је сасвим неочекиван одговор. Неочекиван, јер на информацију да је „у погледу квантитета и квалитета, ово позориште имало најбољи учинак у свој новој историји“, па му зато треба дати „сву могућу подршку“, уследила одлука надлежних о разрешењу управника Ненада Тодоровића и то без икаквог образложења!
Таквим потезом били су затечени сви. И смењени управник, и ансамбл, па и шеф Сектора за бригу о култури Александар Дунђерин.
– Ја сам можда једини човек из државних институција који је имао прилику да прати рад тог позоришта. И изнео сам мишљење по сопственој савести, и као човек који се двадесет година бави књижевном критиком и прати позоришни живот. То, дакле, није званичан став ни Министарства за културу, ни Канцеларије за КиМ – истиче Дунђерин. – Верујем да Народно позориште из Приштине испуњава сврху једино ако постоји на територији целог Косова и Метохије. И јужно и северно од Ибра. Будући да немају своју салу, определили су се за концепт који представља феномен у савременим условима и тако се вратили античком театру, играјући чак и за једног гледаоца…
Дунђерин додаје да је позориште Канцеларија подржавала током ове године с минималним новчаним средствима, а да је оно показало да се на српском језику може играти не само у Митровици и Лепосавићу, па ни у Грачаници или Штрпцу, већ и у селима са тек десетак Срба:
– Ниједна културна институција са Косова није толико постигла: да буде присутна уз свој народ где год он живи. О уметничким резултатима, пак, најбоље сведочи релевантна позоришна критика која истиче да су њихове представе много савременије, модерније и свежије од многих других које се играју по београдским позориштима.
Редитељ Југ Радивојевић имао је прилику да пет пута сарађује с овим ансамблом. Три пута у Приштини, два пута на релацији Косовска Митровица – Звечан.
– Било је то једно од најперспективнијих позоришта у земљи, с одличном техником, великом радном дисциплином и ентузијазмом. Моје приштинско искуство је фантастично. Касније сам с њима радио и у ванредним позоришним и животним околностима, у Косовској Митровици. Знам и да је претходни управник Радослав Стојановић смењен без неког конкретног образложења… Потом су са Тодоровићем кренули од тоталне нуле. Био сам сведок тих почетака у готово немогућим условима. Захваљујући напорима управника, али и целог ансамбла, постигли су велики успон за претходних девет година. Као селектор Дана комедије у Јагодини, прошле године, сам њихову представу „Грађанин племић“, у режији Дарјана Михајловића, уврстио у званичну селекцију фестивала. Висок професионални и уметнички ниво довео их је међу седам најбољих представа те сезоне.
Радивојевић наглашава да је легитиман потез да се неком, и поред остварених резултата, мандат не продужи:
– Новог управника Миодрага Ракочевића добро познајем, играо је у многим мојим представама. Реч је о озбиљном професионалцу. Сматрам да ће предано, одговорно и креативно радити свој посао. Када је о Тодоровићевој смени реч, мислим да није коректно, ни људски ни професионално, разрешити га на овакав начин. Постигао је успех и резултате, показао велику личну и професионалну пожртвованост за живот тог театра.
Дарјан Михајловић, који је с косовским глумцима поставио на сцену представу „Грађанин племић“, овим поводом каже:
– Прва важна ствар је чињеница да нико од надлежних није попричао са ансамблом нити га питао за мишљење. Позориште није зграда. Напротив, у овом случају су искључиво људи који га чине. Опстало је захваљујући томе што су остали заједно, играли по разним местима, понекад и за два-три гледаоца у енклавама. Невероватно је да се они не питају већ им се намеће воља из Београда. То је, у сваком смислу, некоректно. Тодоровић, поред тога што је одличан организатор, дао је и тежину и озбиљност овом театру, репертоарски га издижући изнад многих у Србији.
Безусловни театар
Премијери „Грађанина племића“ присуствовао је Морис Фаре, уметнички директор чувеног немачког Фолксбине театра – сећа се Даријан Михајловић. – Превалио је велики пут да би гледао представу у Ораховцу, у једном, како смо га назвали – „безусловном“ театру. У сваком смислу те речи. А тај, „безусловни“ театар показао се јак и спретан, од процеса рада до премијере. Способан да комуницира с публиком на високом уметничком нивоу, јединствен, међу најспецифичнијим по начину на који функционише. Нажалост, ми се ретко и мало бавимо собом и својим позоришним дометима. Фаре је после одгледане представе рекао да је видео врхунски европски театар, на највишем професионалном и естетском нивоу. Шта рећи више од тога?

Извор: Вечерње новости

Pin It on Pinterest

Share This