Izaberite stranicu

[picasa width=“570″ height=“440″ autoplay=“1″ showcaption=“0″]https://picasaweb.google.com/mitropolija.ct/23201105[/picasa]

[audio:http://www.svetigora.com/audio/download/9201/monasenje_Rustovo_23.09.2011.mp3]

ЦЕТИЊЕ, 24. августа (Светигора прес) – Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско – приморски Г. Амфилохије служио је у петак 23. септембра, на манастиру Рустово вечерњу службу у току које је замонашио четири искушенице из ове Светиње које су добиле монашка имена Теофанија, Антонија, Касијана и Бенедикта.

Тим поводом цетињски Архијереј је рекао: „Ко чува живот свој изгубиће га, а ко изгуби живот свој Мене ради, наћи ће га. Изгубити живот, чувати живот, бринути о ономе што је земаљско и што је пролазно, поистовјетити свој живот са својим тијелом и са својим тјелесним постојањем овдје на земљи, неминовно рађа губитак живота на небу, хтјели ми то или не хтјели. Такво чување живота је увијек унапријед осуђено на губитак, јер човјек рођен на земљи, створен је од праха земаљскога, задахнут је дахом живота и по Божјем промислу, прах се враћа праху, а дах Божји се враћа ономе који нас је задахнуо и надахнуо. Тако да чување овога живота земаљскога и уздање у оно што је земаљско и непролазно сигурно ће, прије или касније, бити потпуни губитак. Али, каже ријеч Господња: Ко изгуби живот свој Мене ради, не овога свијета ради и онога што је пролазно, него Мене ради који Сам вјечан, који Сам творац неба и земље, који Сам пут истина и живот, који Сам свјетлост непролазна и вјечна која обасјава свакога човјека који долази на овај свијет, свјетлост у којој обитава Бог, он ће га наћи. Такав налази себе не у пролазности, него у вјечности. Дакле, и кад губи овај пролазни живот, он га задобија стоструко више.“

„Ево наше четири дјеве Христове, новопострижене Бенедикта, Антонија, Теофанија и Касијана чуле су ту ријеч Господњу и не само да су је чуле него су је примиле у своје срце и одрекле су се онога што је пролазно, одрекле су се улагања у оно што је ништавно, ради онога што је вјечно и што је непролазно, попут оних преподобних отаца и матера чија су имена примиле ове свете ноћи и који су од данас па у будуће њихови небески путеводитељи и покровитељи.“

Pin It on Pinterest

Share This