Select Page

ПОДГОРИЦА, 14. септембра – Координатор Правног савета Митрополије црногорско-приморске протојереј Велибор Џомић изјавио је данас да Православној цркви у Црној Гори није потребна никаква већа аутономија од ове коју сада има.

Поводом медијским навода да се припрема аутономија Митрополије црногорско-приморске и да ће она бити организационо самостална у односу на Сабор Српске православне цркве, Џомић је рекао да се у јавности „након дебакла и бламаже са такозваном Црногорском православном црквом често објављују информације без икакве провере“.

Он је, у интервјуу Тањугу, указао да у Црној Гори, поред Митрополије црногорско-приморске, постоје још три канонске епархије – будимљанско-никшићка, захумско-херцеговачка и милешевска.

„Свака епархија, по канонском предању и црквеном уставу, већ има своју аутономију. Православној цркви у Црној Гори, а ту не мислим само на владике и свештенике него и на вернике, није потребна никаква већа аутономија од ове коју сада имају“, истакао је Џомић.

Незнавени људи, како је навео, не знају да је, на пример, српски патријарх у Сабору СПЦ први међу једнакима.

„Не би ме чудило да сутра неко почне да заговара тезе да патријарха треба реформисати у папу. Ми се бавимо људским душама и спасењем и то је првенствени задатак Цркве“, казао је Џомић.

Према његовим речима, свака држава, па и Црна Гора, има обавезу да на правно утемељен начин уреди сложену област односа са црквама и верским заједницама. У том погледу, постоје обавезујући међународни стандарди и начела који се крећу у распону од слободе вероисповести до поштовања унутрашње аутономије сваке цркве и верске заједнице посебно.

„Евентуални будући уговор између СПЦ и Црне Горе у погледу садржаја и обима права не би смео да одудара од Темељног уговора који је потписан са Светом Столицом“, истакао је он.

Џомић је навео да, иако је, историјски посматрано, Црна Гора православна држава у којој апсолутна већина грађана припада Православној цркви, не постоји ниједан разлог да та црква тражи било какву повластицу у односу на Римокатоличку цркву и Исламску заједницу.

„Оно што су добили римокатолици као апсолутна мањина тражимо и ми као апсолутна већина“, нагласио је он.

Упитан да ли су остале цркве и верске заједнице ускраћене у погледу равноправности након што је Црна Гора потписала уговор са Римокатоличком црквом, Џомић је одговорио потврдно.

„У овом моменту, уговор између Црне Горе и Римокатоличке цркве не производи правна дејства, јер није ратификован и то је добра околност у овом случају. Не може се у правној држави однос са једном црквом регулисати на један, са другом на други, а са трећом на трећи начин, јер се тиме нарушавају основна међународна, уставна и цивилизацијска начела и достигнућа“, казао је он.

Џомић је као неосноване одбацио оцене да је спорно питање црквене имовине у Црној Гори, односно власништво СПЦ над храмовима.

„То су површне и правно неутемељене оцене одређених кругова који имају свој идеолошки антицрквени однос. Имовина свих физичких и правних лица, па и Цркве, није алајбегова слама“, навео је он.

Сваки нормалан човек, како је казао, зна да се имовински спорови искљушиво решавају на суду, а не у партијским комитетима.

„Заговорници супротних теза добро знају да немају судски ваљане доказе за своју антицрквену причу у погледу црквене имовине, па отуда покушавају да то питање изместе у сферу политике“, истакао је Џомић.

Коментаришући залагање дела црногорске власти за обједињавањем православних верника у Црној Гори у цркви под неутралним називом, он је казао да још није приметио да у Цркву долазе они који заговарају те тезе. „Нико им и не брани да долазе, али изгледа имају преча посла. Да су којим случајем мало чешће код мене у древној цркви Светог Ðорђа под Горицом или у неком другом храму у Црној Гори онда би видели да у црквама на богослужењима има Срба, Црногораца, Руса, Бугара, Украјинаца и Грка“, навео је Џомић.

Он је указао да у црквама има и оних који су у власти и оних који су у опозицији, оних који су за независну Црну Гору и оних који су заједничку државу ас Србијом, оних који су се изјаснили да говоре српски и оних који говоре црногорски. Има, како је казао, чак и чланова Социјалдемократске партије, чији је лидер Ранко Кривокапић.

„Да не говорим овом приликом колико сам крстио људи који су се некада залагали за такозвану Црногорску православну цркву, а међу њима има и јавних личности. Никада никаквог сукоба није било међу њима, без обзира на њихове политичке, националне или језичке различитости и опредељења, јер их обједињује вера у живог Бога“, навео је Џомић.

Он не сумња да би у то могли да се увере и заговорници супротних теза само да су се мало потрудили да дођу до истине.

„Зато их и овом приликом позивам да дођу у цркву и лично се увере, а и духовно укрепе“, истакао је Џомић.

Према његовим речима, ваљда је природно да епископи и свештеници брину о верницима, а не политичари.

„Поличари и власт су једино у том погледу дужни да обезбеде слободу грађанима и верницима уз пуно поштовање личних, имовинских, економских и политичких права. То је једино решење. Од њих се више и не тражи ни пред Богом, ни пред људима“, закључио је Џомић.

Извор: ТАНЈУГ

Pin It on Pinterest

Share This