Izaberite stranicu

Протојереј мр Велибор Џомић,
координатор Правног савјета
Митрополије Црногорско-Приморске

ИНТЕРВЈУ О УГОВОРУ СПЦ И ЦГ

– Ових дана поједини медији спекулишу да су Влада Црне Горе и СПЦ у Црној Гори већ почели преговоре о дефинисању међусобних односа. Да ли је то тачно?

– Добро сте примијетили да поједини медији спекулишу на ту тему. Наше званичне изјаве претходних дана су то довољно објасниле. Дијалог између Цркве и државе увијек мора да постоји, осим у оним аутократским режимима који прогоне Цркву и црквене људе. Дијалог и данас постоји у Црној Гори, као што је и раније постојао и постојаће без обзира на то што се неким екстремистима то не свиђа. Дијалог између Цркве и државе неки крсте овако или онако, тј. у зависности од својих потреба и циљева. И Влада и Црква су много пута до сада изразиле своју спремност за дијалогом на начин на који се дијалог у цивилизованим земљама води. Сваки дијалог, споразум или уговор подразумијева међусобно уважавање и поштовање субјеката у дијалогу.

– Ипак, да ли је било преговора на ту тему?

– Ни вама као озбиљном листу, а ни мени као одговорном свештенику не приличи да се бавимо оним што смо оцијенили као спекулације. Али, уз разумијевање за новинарску знатижељу могу да кажем да у конкретном случају није било онога што јавност перцепира као преговоре.

– Када ће доћи до сусрета са премијером?

– Зависи од обавеза. Црква је увијек отворена. У животу постоје сусрети и сусретања. Али, када је о уговору ријеч онда треба имати на уму да ни споразум са Римокатоличком црквом није припремао премијер.

– Како Митрополија Црногорско-Приморска види односе са државом Црном Гором и, конкретно, будуће споразумно рјешење. Хоће ли инсистирати да уговор буде истовјетан ономе који је Црна Гора склопила са Католичком Црквом?

– Ми хришћани однос између цркве и државе видимо по јеванђелској ријечи да се Богу да Божије, а цару царево. Црногорска Митрополија је вјековна духовна институција Црне Горе. Држава Црна Гора је данас независна и ми ту чињеницу поштујемо, али нам се готово свакодневно испоручују захтјеви да јавност увјеравамо да нисмо ”државни непријатељи”. Очекујем да ускоро некоме падне на памет да нам пропише обавезу да се два пута недјељно јављамо у неки уред како би изјавили да нисмо ”државни непријатељи”. Упорно се замјењују тезе, али се надам да то вријеме пролази. Многи заборављају да свака држава мора да поштује да је и Црква у свом послању и мисији независна и аутономна. То није само овдашња специфичност. То је чињеница коју признају све државе у свијету без обзира о којој се цркви или вјерској заједници ради. Наш став је такав да се и Православној Цркви у Црној Гори мора обезбиједити исти обим права као и Католичкој цркви на основу недавног уговора. Можда ће вам звучати необично, али држава је обавезна да обезбиједи једнакост правног положаја цркава и вјерских заједница. На то је обавезују устав и међународни документи.

– Ко треба да преговора са Владом – Митрополија или СПЦ?

– Разговоре увијек воде они који имају надлежност и овлашћење с једне стране државних, а са друге стране црквених власти. У сваком случају, има много битнијих питања од тога.

– У недавном интервјуу ”Побједи” казали сте да ако Црној Гори није стран римски папа онда не може да буде ни српски патријарх те да вам није незамисливо да премијер потпише уговор у Патријаршији. Да ли и даље стојите при том ставу?

– Апсолутно. Премијер је недавно званично посјетио Патријарха Иринеја у Патријаршији и то је веома добро. Само се кроз разговор, уз обострано уважавање Цркве и државе, може доћи до најбољих решења. Подсјећам да сам у интервјуу Вашем дневнику рекао и да је ствар Цркве да одреди свога представника. Не видим у томе проблем.

– Премијер Лукшић је јуче поновио став владајуће партије да треба ићи ка рјешењу које ће објединити православне вјернике са ”неким неутралним називом”. Поручио је, такође, да свака вјерска заједница мора у разговорима поћи од околности да је Црна Гора независна држава. На који начин Митрополија разумије ове поруке?

– То је његово виђење ствари и ми то поштујемо као његов став, али признаћемо да постоји и друга страна. Не чини ми се логичним да о вјерницима брину политичари, јер би се онда могло закључити да и ми свештеници треба да бринемо о бирачима. Или, да и ми, због политичких подјела, почнемо са предлозима да се мијењају називи и програми политичких партија. Признаћемо да то не би било добро, а ни логично. Позивам све ”невјерне Томе” да дођу у древну Цркву Светог Ђорђа под Горицом или у неки други храм у Црној Гори и да виде да у црквама на богослужењима има и Срба, и Црногораца, и Руса, и Бугара, и Украјинаца, и Грка, и оних који су у власти и оних који су у опозицији, и оних који су за независну Црну Гору и оних који су заједничку државу, и оних који су се изјаснили да говоре српски и оних који су се изјаснили да зборе црногорски. Има чак и чланова Кривокапићеве СДП. Има их толико да би се и Кривокапић зачудио. Да не говорим овом приликом колико сам крстио људи који су ми рекли да су се некада залагали за тзв. ЦПЦ, а међу њима има и доста јавних личности. Никада никаквог сукоба није било међу вјерницима без обзира на њихове политичке, националне или језичке различитости и опредељења, јер их обједињује вјера у Живога Бога. Проблеми се јављају када се умјесто молитвеника у шаке узимају пајсери и обијају храмови који су у законитом црквеном власништву. А онда се на томе праве медијски спектакли и пажња скреће у том правцу.

– Како коментаришете изјаву предсједника парламента Ранка Кривокапића да је МЦП ”нелегална организација”, јер није регистрована у Црној Гори те да с тога Влада са њом не може да склапа никакав споразум?

– Кривокапићеве изјаве не треба више коментарисати. То су острашћене антицрквене изјаве човјека који говором мржње, а заштићен посланичким имунитетом, свјесно продубљује подјеле како би својој политичкој партији обезбјеђивао гласове. Ми нисмо неписмени да то не можемо да прочитамо. Њиме су незадовољни и следбеници тзв. ЦПЦ. Није им испунио ништа што им је обећао у замјену за гласове на изборима. Он је у погледу атака на Цркву и посебно митрополита Амфилохија одавно изгубио осјећај за пристојност. Али, из поштовања према вама и учтивости према постављеном питању могу да одговорим питањем: како то право које оспорава Митрополији Кривокапић не оспорава, рецимо, Которској Бискупији која, такође, није регистрована у полицији? Није на Кривокапићу да оцјењује легалност и правни статус Цркве, иако му је пуста жеља да нас, мимо законске обавезе, види у реду за регистрацију у полицији, а неке од нас и ван Црне Горе. Он се понаша као да је истовремено и предсједник државе, и предсједник Владе, и министар мимо министара и судија изнад судија, а уз то се стално позива на ”подјелу власти и владавину права”. Смијешно да смјешније не може бити.

– Српски медији су данас објавили да се у Црној Гори припрема терен да МЦП добије аутономију и да буде организационо самостална у односу на Сабор СПЦ. Помиње се да за овакво решење црквеног спора у Црној Гори лобирају руски бизнисмени, а да црногорска власт такав предлог сматра добрим прелазним решењем до формирања аутокефалне црногорске цркве. Какав је ваш став по том питању?

– То су најобичније глупости и фантазије. Такви су само заборавили да у Црној Гори постоји и Епархија Будимљанско-никшићка и дјелови Милешевске и Захумско-херцеговачке. Епархијским границама се не прекраја државна територија.

– Како коментаришете извјештај Стејт дипартмента који се односи на проблем односа СПЦ и ЦПЦ и неријешена имовинско-правна питања?

– Сложени су односи у Црној Гори да би се тако олако дефинисали у неколико пасуса. На примјер, нико никада од тих извјестилаца није затражио разговор са нама, а било је прилике. Имовинска питања су, осим реституције одузете имовине, ријешена, а незадовољни свуда, па и у Америци, своја права остварују на судовима, а не крамповима и ћускијама.

– Влада најављује измјене закона о вјерским заједницама, старог више од 20 година. Хоће ли се и на који начин укључивати и МЦП?

– Црна Гора је донијела европске законе чак и о птицама и рибама, али је задржала стари комунистички закон из 1977.г. како би се у одређеним моментима манипулисало вјерским осјећањима грађана. Одавно тражимо доношење новог закона у духу европских стандарда. Хвала Богу да су одговорни коначно чули те оправдане захтјевe Митрополије и других епархија у Црној Гори. Одмах могу да кажем да ће и Митрополија Црногорско-приморска и Епархија Будимљанско-никшићка учествовати у доношењу тог важног закона на експертском нивоу као што смо до сада више пута учествовали приликом доношења других прописа који се у одређеном дијелу тичу Цркве. У скоро свим земљама Европе се такви закони припремају у сарадњи са представницима цркава и вјерских заједница. Сматрам да је важно да се донесе закон у складу са европским стандардима који ће државу обавезати да штити слободу вјероисповијести и аутономију сваке цркве или вјерске заједнице, а цркве и вјерске заједнице да поштују правни поредак, као и да сарађују са државом у циљу промовисања општег добра човјека и друштва у цјелини.

Објављено у Дневном листу „Побједа“ 15. септембра 2011.

Pin It on Pinterest

Share This