Izaberite stranicu

Архива СПЦ годинама у неусловним просторијама, половина грађе очишћена али је то само почетак рада на њеној заштити и проучавању.

БЕОГРАД, 25. августа – Део грађе архива Српске православне цркве се сређује, а у каквим се условима чува остатак докумената и списа јуче су могли на лицу места да се увере патријарх Иринеј, министар културе, информисања и информационог друштваПредраг Марковић и директор Архива Србије Мирослав Перишић. Они су у звонику цркве Светог Марка у Београду обишли неусловне просторије у којима се чува црквена грађа, која је тамо привремено смештена – и ту остала годинама. На питање које је патријарх јавно поставио у марту, а које се тицало судбине црквеног архива, министар Марковић одговорио је позивом да се претходно сами увере у стање архива, а онда договоре и о конкретним корацима, што је јуче учињено.

– Овде у цркви се чува нешто мање од половине грађе, док је остатак очишћен од прашине и дезинфикован, односно обављена је примарна заштита. Исто треба да се уради и са осталим документима, а затим их треба сортирати и ставити на увид јавности. То је огроман посао на којем заједнички морамо да радимо јер овде има укупно око шест шлепера грађе, а ни сами не знамо и нисмо свесни која се количина историјског блага ту чува – рекао је министар Марковић.

Он је подсетио да је протоколом потписаним између државе, Архива Србије и СПЦ из децембра 2007. године држава преузела обавезу да среди, конзервира и стави на увид јавности и научницима сву грађу која се чува у црквеном архиву.

– Догодило се да се у међувремену архиви црквених општина у Дубровнику, Трсту, Шибенику, Бечу, Сентандреји сређују, и ми већ имамо списак докумената који се тамо чувају, а овде у Београду то још нисмо завршили – истакао је Марковић.

На уобичајено новинарско питање ко је одговоран за такво лоше стање одговорио је патријарх Иринеј који је нагласио да је сувишно разматрати сада ко је допринео да се црквени архив „силом прилика, или боље рећи неприлика” нађе у звонику цркве Светог Марка.

– Када је то учињено, учињено је с надом да је то привремено решење да би се у Патријаршији ослободио простор где је касније смештена штампарија. Ово је било у много горем стању пре десетак година када се црквена грађа налазила у ходницима, у којима су били присутни и наша архива и мноштво живих и мртвих голубова. До сада је учињено много и врло значајно и надамо се да ће се рад на чувању и збрињавању архиве наставити, а онда пронаћи и трајно решење, да архив добије своју зграду – нагласио је патријарх Иринеј.

После завршеног чишћења и дезинфекције докумената, архивисти треба да сваки документ ишчитају, одвоје документа која су за конзервацију, попишу све, класификују и спакују у архивске кутије, после чега ће грађа бити доступна јавности. Сав тај посао није могуће обавити у просторијама где се црквена грађа тренутно налази, нагласио је директор Архива Србије Мирослав Перишић.

– Потребан је привремени простор где би архивисти могли да раде и врло је битно да оснажимо конзерваторске службе јер могли смо већ површним увидом да се уверимо да има доста докумената за конзервацију. Готово да не постоји нико ко би у овом тренутку могао да каже који је најстарији документ. Оно што ја знам то је да сам када сам претходни пут био овде системом случајног узорка држао у рукама документ из 1832. године. Поуздано знам да се ту налази документ о болестима у Србији у 19. веку, што је значајно за историју здравствене културе, али и уопште. Такође, знам да има пописа становника, нешто у чему смо иначе као култура оскудни и за 19. век, а поготову за претходне периоде – истакао је Перишић.

Јелена Чалија

Извор: Политика Online

Pin It on Pinterest

Share This