Светом литургијом, којом је у најстаријем подгоричком храму началствовао протојереј Мирчета Шљиванчанин, прослављен је празник Светог оца нашега, Василија Острошког Чудотворца. Високопречасном проти саслуживали су проте Милета Кљајевић и Драган Станишић и ђакон Лука Павићевић.
За пјевницом на литургијске возгласе одговарали су појци Школе појања Свети Ђорђе и ученици Православне гимназије Свети Сава.
Након прочитаног јеванђелског зачала, словом поуке сабранима се у храму Господњем, обратио началствујући свештенослужитељ, прота Шљиванчанин:
„Чули смо ријеч Божију како је Господ окупио мноштво народа око себе који су дошли да их исцјељује. И многе је исцјељивао, а онда је дао, тако да кажемо, правило живота – какви треба да буду они који су Христови, који вјерују у Христа. То називамо блаженствима, јер блаженства показују како треба да живе и какви су плодови живота, оних који живе по Богу.
Има ли у роду нашем, браћо и сестре, и уопште у роду људском, неко ко је ово боље и више испунио од онога чија је данас слава – Свети отац наш Василије Острошки Чудотворац, митрополит херцеговачки? Онај на чије име свака православна и хришћанска душа устаје, указујући му поштовање, и коме народ приступа са славом и милошћу.
Због чега је тај човјек доживио такву славу и такво поштовање? Управо зато што је испунио ове степенице које је Господ поставио онима који ће бити Његови, који ће за Њим ићи и Њега слушати.
Ако има у роду нашем неко ко је од младости испунио ове степенице духовног живота, то је Свети отац наш Василије – од свога дјетињства у Херцеговини, у Поповом пољу, па до његовог чудотворења у острошкој светињи и до дана данашњега, и све до Другог Христовог доласка.
Зашто је он такав? Зато што је Свети Василије своју младост положио на Господа, што је темељ његовог живота био и остао Христос Господ, Васкрсли Христос. Зато што се потрудио да цијелога себе преда Господу. А они који себе од младости предају Господу – а то је нарочито важно – постављају добар темељ свога живота. Овдје видимо и младе људе, ученике наших гимназија и друге младе. Важно је да се од младости предамо Господу, да поставимо добар циљ свога живота, да темељ на којем градимо свој живот буде истинит и прави, да буде оно што је вјечна вриједност, а не пролазне ствари и пролазне вриједности.
Свети отац Василије нас томе поучава својим животом: да свој живот утемељимо на ономе што је истинито, на ономе што је једино право и што осмишљава сваки други сегмент људског живота, ако оно најважније заснујемо на Христу Господу. Његово житије траје и данас и свједочи. Није завршено. Сав његов живот јесте у томе што је себе предао Христу, што је постао онај кроз кога се свједочи живот Христовог Васкрсења у овоме свијету и кроз кога се људи исцјељују.
Као што се око Господа Исуса Христа сабирао народ да би добио исцјељење, тако се већ 350 година сабирамо око ћивота Светог Василија. У суштини, сабирамо се око Христа Господа, јер је цијели живот Светог Василија био служење Христу Богу. Али Свети Василије није једном учинио подвиг, нити један дан живио по Богу. То је био непрестани труд да угоди Богу, непрестана жртва за Бога и непрестана жртва за ближње. И онда се у такве људе, у такве душе и тијела усељава благодат Божија, која послије сија и другима.
Зато је велика слава Светог Василија. Бог га је дао нашем роду онда када је било тешко вријеме, али и цијелом православном свијету – да свједочи присуство Христа Васкрслога и да том силом исцјељујемо своје душе и своја срца, своје слабости, падове, болести и унутрашње немире. Свакога човјека у некој мјери обузимају слабости и искушења, али Господ наш Исус Христос шаље благодат Своју кроз Цркву и кроз Своје угоднике.
Нека нам Свети Василије, као и до сада, буде примјер, али и помоћник у свим нашим невољама, мукама и радостима. Јер без Бога и без Његових светитеља нема истинског живота. Бог нам је дао да су нам његове свете мошти тако близу – да се њима тјешимо, да код њега долазимо, да од њега добијамо силу и благодат Божију, како бисмо могли да живимо хришћански, да опстанемо и да се боримо у овоме свијету са свим оним што нас притиска и окружује, а што није добро, и да идемо правим Божијим путем.
Биће, ако Бог да, ускоро да и ми овдје у Подгорици почнемо да градимо прави дом Светог Василија. Сада су административни послови још у току, али све иде својим путем и све је ријешено. Ако Бог да, до јесени ће бити постављен камен темељац за Цркву Светог Василија у Подгорици, на Конику, да би његов спомен и његово име били још ближи нама, па да се и овдје на овај дан можемо окупљати у његовом храму.
Нека би Бог, молитвама Светог оца нашег Василија Острошког Чудотворца, даровао свима нама мир, утјеху, милост и благодат Христову. Христос васкрсе!!“
Након примања Светих Христових дарова, свештенослужитељи овог древног храма приступили су благосиљању и резању славских колача данашњим свечарима.
Елза Бибић
Фото/видео: Дарко Радуновић
