Izaberite stranicu

Одговор професору др Благоти Митрићу на ставове из интервјуа порталу Аналитика од 30. јуна 2011. године

Пажљиво сам прочитао интервју проф. др Благоте Митрића под насловом Уговор са Ватиканом је добар за Црну Гору од 30. јуна 2011. године. Прије свега, изузетно цијеним чињеницу да проф. др Благота Митрић до овог тренутка представља јединог правника из Црне Горе који се јавно осврнуо на садржај Темељног уговора између Владе Црне Горе и Свете Столице. Из тих разлога, потрудићу се, с обзиром да је уважени проф. Митрић отворио полемику са одређеним правним ставовима које сам раније изнио, да са њим не полемишем као православни свештеник него као правник.

То чиним из два разлога. Прво, ријеч је о правном акту који потребује правну аргументацију. Друго, желим да у потпуности релаксирам полемику с обзиром да је проф. Митрић, према сопственој изјави, атеиста (чије слободно увјерење и поглед на свијет и живот поштујем) и који се, како и признаје у свом интервјуу, ”осјећа некомпетентним за полемику око црквених питања”. Отуда полемику о црквеним питањима са проф. Митрићем остављам за неко друго вријеме, тј. све док се уважени професор не осјети довољно компетентним и спремним за дијалог о црквеним питањима.

Ватикан се нигдје не помиње: Судећи по правним ставовима, закључцима и оцјенама, бојим се да проф. Митрић није пажљиво прочитао Темељни уговор. Јер, да је пажљиво прочитао онда би већ из наслова видио да Темељни уговор није склопљен између двије суверене државе, Црне Горе и Ватикана, како погрешно тврди, него између Владе Црне Горе и Свете Столице. Проф. Митрићу и мени као правницима остаје да утврдимо да ли постоје разлике између Ватикана и Свете Столице и, уколико постоје, да констатујемо о којим је разликама ријеч. Бојим се да је проф. Митрић у овом случају олако прешао преко веома важних правних чињеница које се у праву називају страначка легитимација. Из тог разлога је проф. Митрић извео погрешне правне закључке које је, неким чудом, приписао мени.

Погрешне претпоставке: Проф. Митрић је пошао од погрешне претпоставке да је у случају потписивања Темељаног уговора ријеч о двије државе – Црној Гори и Ватикану. Ватикан се у Темељном уговору нигдје не помиње осим као мјесто у коме је 24. јуна 2011.г. уговор потписан. А мјесто потписивања Темељног уговора нема никакве везе са његовом садржином (на примјер, Темељни уговор између Босне и Херцеговине и Свете Столице је потписан 19. априла 2006.г. у Сарајеву). Жао ми је што проф. Митрић није уочио веома важну разлику између државе Ватикан и Свете Столице. Свима је јасно да у Ватикану постоје и Римокатоличка црква и држава. Остаје да нам проф. Митрић разјасни које су и како се у овом случају називају државне и црквене власти.

Шта кажу енциклопедије: Ова веома важна правна разлика се лако уочава консултовањем било које озбиљније енциклопедије попут Британике или Опће и националне енциклопедије у 20 свезака која је 2007.г. објављена у Загребу. И у једној и у другој, а и у иним енциклопедијама су те разлике велике и јасно назначене. Када сам износио своје правне ставове у анализи Темељног уговора, пошао сам од претпоставке да је читаоцима, а посебно правницима, јасна разлика између државних институција Ватикана и црквених институција Свете Столице.

Након читања Митрићевог текста остао сам шокиран чињеницом да многи, па и проф. Митрић, те разлике не уочавају и олако их прескачу. Из тих разлога, подсјетићу читаоце, а и проф. Митрића, о каквим је разликама ријеч.

Једно је црквена, а друго државна власт: Према енциклопедијама, Света Столица или Апостолска Столица (латински – Sancta Sedes или италијански – La Santa Sede) означава врховну власт Римокатоличке цркве. Она се, како стоји у енциклопедијској јединици, не смије мијешати са Државом Ватиканског Града.

Назив Света Столица се, сасвим логично, користи као идентитетски назив за црквену институцију. С друге стране, Ватикан или, тачније, Држава Ватиканског Града (латински – Status Civitatis Vaticanae или италијански – Stato della Citta del Vaticano) већ својим називом и постојањем свједочи да је ријеч о држави и то апсолутној монархији на чијем се челу налази римски првосвештеник. Папа је прво римски бискуп и поглавар Римокатоличке цркве, а потом изборни апсолутни монарх најмање државе на свијету. Папа као апсолутни изборни монарх именује чланове Владе Ватикана, који су, иако је ријеч о црквеним великодостојницима, у својим државним надлежностима одвојени од органа црквених власти.

Није спорно, а нисам ни спорио, легитимитет Свете Столице као црквене институције Римокатоличке цркве да потписује уговоре попут овог који је потписан са Владом Црне Горе. Ипак, то не значи да је ријеч о међудржавном споразуму како се, на правно погрешан начин, Темељни уговор представља у дијелу јавности. Дакле, указао сам на чињеницу да у овом случају није ријеч о државној власти Ватикана, како погрешно наводи проф. Митрић, него о црквеној власти Римокатоличке цркве. Да је ријеч о билатералном уговору двије државе онда би се као стране у Темељном уговору појавиле држава Црна Гора и Држава Ватиканског Града.

Споразум за вјернике, а не за држављане Ватикана: Проф. Митрић као дугогодишњи професор међународног приватног права зна да државе потписују билатералне споразуме оваквог типа најчешће када су у питању њихови држављани у другој земљи.

Римокатолички вјерници у Црној Гори, без обзира да ли се национално изјашњавају као Хрвати, Албанци или Црногорци, нису држављани Ватикана него Црне Горе. Ватикан има своје држављане и то само њих 821 према подацима од 2009. године. Али, Римокатоличка црква има своје вјернике у Црној Гори и Света Столица као црквена институција римокатоличке вјероисповијести брине о њиховим вјерским правима у различитим државама.

Некад и сад – исто: Сасвим логично, није тачан ни Митрићев закључак да ”јавно-правни субјективитет произилази из међународно-правног субјективитета Ватикана, као суверене државе sui generis, која има признат међународно-правни субјективитет”. Да је то тако како тврди проф. Митрић онда би Римокатоличка црква у Црној Гори, оличена у Барској надбискупији и Которској бискупији, и до сада имала јавно-правни субјективитет, а не грађанско-правни као што га, на основу важећих законских прописа, још увијек има као и остале цркве и вјерске заједнице у Црној Гори. Подсјетићу да је бивша СФРЈ са Ватиканом као државом још шездесетих година ХХ вијека успоставила дипломатске односе, али то није утицало на добијање јавно-правног статуса Римокатоличке цркве у СФРЈ.

О чему је, заправо, ријеч када говоримо о јавно-правном субјективитету цркава и вјерских заједница?

Ријеч је о одређеним јавно-правним овлашћењима цркава и вјерских заједница која се очитују у државном признавању статуса јавних исправа црквеним исправама као што су изводи из црквених књига крштених, вјенчаних и умрлих, али и укључивању свештеника и вјерских службеника у вршење јавних послова попут вјероучитеља у јавним школама, војних свештеника у оружаним снагама, болничких свештеника у јавним здравственим установама, духовних савјетника у ресорним министарствима попут одбране, образовања, културе, вјера, здравства итсл. Не знам само којом би правном аргументацијом проф. Митрић објаснио чињеницу да у овом тренутку Римокатоличка црква у Словенији, на основу недавно донешеног Закона о верској слободи и скорашњег Темељног уговора Владе Словеније и Свете Столице, нема јавно-правни субјективитет без обзира на јавно-правни и међународно-правни субјективитет Државе Ватиканског Града?

Примјери других држава: Из тих разлога, још је нетачнија Митрићева тврдња да јавно-правни субјективитет не би могле да имају ”остале вјерске заједнице у Црној Гори”.

Којом аргументацијом би проф. Митрић могао да објасни чињеницу да СПЦ и Исламска заједница, као и бројне протестантске вјерске заједнице у Хрватској и Босни и Херцеговини имају јавно-правни субјективитет на исти начин, дакле на основу закона и појединачних уговора, као и Римокатоличка црква?

Политизација или једнакост положаја: Не бих се сложио са оцјеном проф. Митрића да питање Темељног уговора Владе Црне Горе и Свете Столице представља ”политизовану тему”. То питање уопште није политизовано, јер се о њему највише, за разлику од многих ранијих случајева када су цркве и вјерске заједнице у Црној Гори у питању, водила стручна расправа.

Зар је политизовање уколико се јавност подсјети да Устав и важећи закони у Црној Гори свим црквама и вјерским заједницама јамче једнакост правног положаја? Ваљда је и проф. Митрићу као искусном правнику јасно да Влада Црне Горе нема право да билатералним уговорима са појединим државама нарушава сопствени Устав и законе (ово се не односи на конвенције о људским правима Уједињених нација и Савјета Европе). Темељним уговором је то начело дерогирано, али се може и мора исправити у најскоријој будућности и то тако што ће се, како је и премијер Игор Лукшић са трга Св. Петра најавио, донијети нови закон о црквама и вјерским заједницама у Црној Гори и потписати слични уговори са другим црквама и вјерским заједницама у Црној Гори на истим начелима и у истом обиму права.

Уговор је добар само када се поштује: Не бих тако олако износио судове да ли је Темељни уговор Владе Црне Горе и Свете Столице добар или лош за Црну Гору. И проф. Митрић и моја маленкост знамо да је један уговор добар само онда када се поштује и извршава од свих уговорних страна.

У правном погледу, Темељни уговор ће бити добар тек онда када се уговорне обавезе испуне у потпуности, а њих, барем што се тиче обавеза које је преузела Црна Гора, није мало. Друштвене посљедице Темељног уговора можемо осјетити тек након тога. Иако поштујем изражени оптимизам проф. Митрића у овом случају, дискусија, а посебно ставови политичких партија, око увођења вјеронауке у јавне школе ових дана показују да ће одредбе Темељног уговора у садашњем правном систему Црне Горе бити тешко или, тачније, готово немогуће спроведене у живот. И даље стојим на становишту да је за реализацију обавеза из Темељног уговора неопходна корјенита промјена енормног броја важећих закона и подзаконских аката.

Подсјетићу уваженог проф. Митрића да је још Декарт говорио да нејасноће у терминима и појмовима стварају највеће проблеме у тумачењима. Надам се да оваквим дијалогом дајемо скромни допринос у отклањању проблема у тумачењима правних аката међу које спада и Темељни уговор Владе Црне Горе и Свете Столице.

Извор: Портал Аналитика

Pin It on Pinterest

Share This