Izaberite stranicu

БЕОГРАД, 25. јуна – Митрополит црногорско – приморски, за „Новости“ говори о државним притисцима, судским процесима,поделама у народу, клетвама. Нама се прети конфискацијом имовине, а са католичком се склапа уговор

СУДСКИ процеси, покушаји одузимања црквене имовине, захтеви да се руше цркве на Румији и на Светом Стефану, оптужбе да су митрополит црногорско-приморски и свештенство „окупатори“ и узурпатори, протеривање свештеника који немају боравишну дозволу и остали атаци на једину канонску православну цркву у Црној Гори, део су смишљеног плана прогона Митрополије црногорско-приморске.

Тако митрополит црногорски Амфилохије у разговору за „Новости“ коментарише не само процес који се против њега води у Подгорици због „говора мржње“, већ и очигледну паљбу, често и из самог државног врха, на Цетињску митрополију, разним поводима.

* Суди вам се због „говора мржње“, тражи се рушење цркава, доводи у сумњу власништво над храмовима и другом имовином Митрополије… Дежурна сте мета власти?

– Несумњиво да је све то притисак. И овај судски процес је наставак гоњења православне цркве у Црној Гори, које је поодавно започело. Да не идемо далеко: прво су је гонили окупатори, када је митрополит пећки (и Патријарх српски, прим. Светигора прес) Дожић и Први и Други светски рат провео у заробљеништву, завршивши у Дахауу. До дана данашњег ни гроба не знамо митрополиту Јоаникију Липовцу, којег су као и стотину свештеника Митрополије у време револуционарног безумља, без суда и пресуде и без оправдања, ликвидирали комунисти. И Јоаникијев наследник Арсеније Брадваревић осуђен је на 11 година затвора, било му је забрањено да уђе у Црну Гору… Поводом рушења цркве на Ловћену седамдесетих је покренут кривични поступак против митрополита Данила Дајковића, само зато што је тражио да се тај храм не дира и да Његош почива у својој капели.

И ево, то што се данас догађа са Митрополијом црногорско-приморском је наставак те идеологије! Плод тог бесудног понашања је вештачко стварање псеудорелигијске заједнице, коју из политичких и идеолошких разлога покушавају да подметну као једину православну цркву. Ту творевину подржавају и плаћају из државног буџета и то је државни пројекат. У међувремену су се догађали напади и отимања цркава, а народ је подељен, први пут у историји Црне Горе, по основу православља. Подметнуто је, дакле, кукавичје јаје звано ЦПЦ, формирано искључиво ради политичких циљева.

* На делу је и протеривање свештенства Митрополије, уз образложење да неки од њих, као страни држављани, немају регулисано место боравка.

– Како објаснити поруку Ранка Кривокапића, председника парламента, изговорену недавно са Ловћена, да Митрополија правно не постоји? Или његову реченицу од лани којом је митрополита црногорског Амфилохија Радовића, из Мораче, и његово свештенство прогласио за окупаторе Црне Горе и узурпаторе Цетињског манастира? То је безочна харанга, не само против митрополита него и против цркве и верног народа уопште. Ни тада се није огласило тужилаштво, али јесте, муњевито, оптужило митрополита за неколико речи истргнутих из контекста, које имају сасвим друго значење.

* Оптужени сте за говор мржње, јер сте клели евентуалне рушитеље цркава.

– Клетва је саставни део библијског језика, старозаветног и новозаветног, део хришћанске проповеди кроз векове. Клели су, када није било другог начина да оне који су скренули са Божјег пута или ушли у злочин врате, и Мојсије, и сам Исус Христ, а, нарочито, Свети Петар Цетињски. Да и не говоримо о томе да је Његошев „Горски вијенац“ пун тог библијског језика који води рат против зла. Тај језик не показује мржњу, већ, напротив, потпуно обратно, бескрајну љубав. То је језик препун бриге за човека! Данас би, вероватно, судили и Светом Петру који је на самртном одру рекао да онима који праве смутњу и раздор треба да се дом ископа. Њега би, ваљда, и у Хаг послали!

Моје речи да ће бити проклет онај ко руши цркву на Румији само су делић онога што сам говорио на ту тему. Губи се из вида да је митрополит црногорски, управо испред цркве на Румији, изрекао и много речи које позивају на љубав, слогу и заједништво, и то не само међу православнима.

* Има ли власт посебне аршине када прети Митрополији „снагом државе“?

– Како да не. Како другачије објаснити да тужилаштво уопште није реаговало када је, приликом напада на Цетињски манастир 2007. претило и крвопролиће и када се чула реч несрећног Дедеића да наше свештенство треба утерати као стоку у манастир да не би легла крв? Када смо то тражили, рекли су да су ненадлежни. Било је још таквих примера, који очевидно говоре да иза свега овога стоји план, смишљени план, да се уништи најстарија установа у овој држави, кичмени стуб око којег је саденута Црна Гора, и то не само она Петровића. Ваљда треба сада измишљати неки нови идентитет у свим областима живота.

Да постоји такав план, показује и одбијање да се донесе закон о реституцији црквене имовине. Уместо тога, прете да ће бити одузето и оно што комунисти нису отели, па и име цркве, чак и њено постојање!

* Усред свих ових збивања појавио се предлог Мила Ђукановића и ДПС да се формира једна православна црква. То је схваћено и као предлог уједињења МПЦ са тзв. ЦПЦ и позив да се Митрополија „ослободи“ Београда и Српске цркве?

– Занимљиво је да је Ђукановић, тај заговорник јединствене православне цркве, не тако давно, 2007. године, изјавио да није реално да у Црној Гори постоји једна православна црква. Сада он у програму своје странке, грађанске, и то у грађанској држави у којој је црква одвојена, инсистира на јединственој цркви! То само показује у каквој се ситуацији црква налази и са ким и чим имамо посла и на каквим принципима се гради савремена Црна Гора.

* Није ли то ипак могуће, пошто су ДПС и држава у Црној Гори, практично, једно?

– Сада имамо на делу један локални антицрквени дух и националшовинистичку идеологију. То је мала категорија да би могла да смести једну универзалну, безобалну цркву у своје окриље. Такав покушај, засигурно, догађа се први пут у Црној Гори, али и шире у хришћанству. А Митрополија је преживела све и свашта у осам векова свог постојања – и Турке, и фашизам и нацизам и комунизам, па ће и ово!

* Идеја о једној цркви тумачи се и као могућност да управо ви будете митрополит неке црногорске цркве, аутокефалне?

– Све то представља грубо мешање у живот цркве и уствари је покушај политичких манипулација. Неочекивано је што то долази од челника странке у секуларној држави, у којој постоји уставно начело о грађанском идентитету. То је доказ да се у тој, тако конципираној грађанској држави и у програмима странака, скрива покушај да се наметне само једно национално опредељење и да се у то наметање увуче и црква. Но, у том науму неће успети, нити ће то црква дозволити, по цену гоњења или појављивања пред међународним судовима у одбрани себе и свог идентитета.

* Стално се говори да Митрополија има свог „предстојатеља“ у Београду, а да у Црној Гори није ни регистрована.

– Нема никаквог закона који би наметао најстаријој установи у овој држави да се региструје. Позивање МУП на закон из 1977. је потпуна обмана и дезинформација, јер се тамо не говори о регистровању постојећих верских заједница, него о евидентирању нових. Тим законом се постојање Митрополије подразумева.

Оптужбе да смо само „београдска експозитура“ потпуно су несхватљиве у тренутку када црногорска Влада потписује конкордат са Римокатоличком црквом и када постоји непосредна власт Ватикана над Бискупијом которском (заправо је Барска надбискупија под директном влашћу Ватикана, док је Бискупија которска суфраганска дијецеза Сплитско-макарске надбискупије, прим. Светигора прес) , што уопште не важи за Митрополију и православне епархије.

ПОТПИСИВАЊЕ КОНКОРДАТА

* Како коментаришете потписивање конкордата између црногорске владе и Ватикана?

– У време када је књаз Никола потписао конкордат са Светом столицом, православна вера је била државна, и било је природно што су католици тражили решење свог статуса. У то доба, наиме, Бечким конгресом Црној Гори су придодате територије на којима су живели римокатолици, док је Митрополија била део државе, као и данас црква у Грчкој, Данској и другим земљама запада. Сада, када немамо закона који регулише односе државе и цркве, већ само закон из оне државе која је пропала, не може се говорити о конкордатима. Али, шта се ради: са највиших места Митрополија се лишава идентитета, постојања и правног статуса и у исто време потписује конкордат са Римокатоличком црквом, иако 80 одсто народа Црне Горе припада православној цркви. Да ли је логично да се у таквом поретку ствари Митрополији прети чак и конфискацијом имовине, а са католичком потписује уговор?

АУТОКЕФАЛНОСТ ТЕОРЕТСКА МОГУЋНОСТ

* Ваша недавна изјава о могућој аутокефалности православне цркве у Црној Гори изазвала је различита тумачења.

– Та изјава је истргнута из контекста. Говорио сам само о теоретској могућности, и то као о питању које се тиче искључиво цркве и помесних цркава. Какве везе са тим имају било која партија или држава?

У АРГЕНТИНУ ПОВРЕМЕНО

* Нисте више у Синоду СПЦ, а постављени сте за адмнинистратора епархије за Јужну Америку. Значи ли то да ће вас мање бити у Црној Гори…

– Ту дужност сам прихватио из бриге за наше православне вернике у том делу света, не само Србе или Црногорце, већ и Аргентинце, Бразилце, Мексиканце, међу којима има све више православаца. Рачуна се да у Аргентини из наших крајева има око 30.000 људи који су очували идентитет, имамо четири цркве, али само једног свештеника. Тамо ћу ићи повремено.

С. ГРЕГОВИЋ – Ч. ПРЕЛЕВИЋ

Извор: Новости Online

Pin It on Pinterest

Share This