Izaberite stranicu

ЦЕТИЊЕ, 23. јула – Поводом најновијих покушаја да се опет икона Богородице Филеримос „валоризује“, а уствари, без имало претјеривања речено, оскрнави њена духовна, историјска и културна вриједност, дужни смо опет се огласити и указати, као једини легитимни ималац, на неколико важних проблема у вези са најављиваним плановима за постављање иконе у један небогослужбени, нелитургијски и нецрквени простор, неподобан њеној основној намјени – богослужењу.

Заиста је несхватљиво и противно праву и правди да остају без одјека код надлежних више пута поновљена добронамјерна подсјећања Митрополије Црногорско-приморске на чињеницу да су три светиње: честица Часног Крста Господњег, Десница Св. Јована Претече и Крститеља и икона Богородице Филеримос, предате на чување Острошком манастиру, односно Митрополији Црногорско-приморској 1941. године од стране краља Петра II Карађорђевића и Патријарха српског Гаврила Дожића, потом насиљем тадашње тоталитарне државне власти насилно отуђене из манастира Острог 1952. године, а коначно двије од њих и враћене једином садашњем легалном имаоцу светиња – Митрополији Црногорско-приморској, односно тадашњем Митрополиту Данилу Дајковићу 1978. године. Свакако да ни те 1978. године не можемо говорити о сјајном односу Цркве и државе, те се једино дâ закључити да су ондашње власти биле свјесне чињенице о Митрополији, као једино надлежној за располагање хришћанским светињама. Дабоме да нема ништа чудно у томе да се одлуке о црквено-обредним објектима, предметима и реликвијама има препустити само Цркви, у складу са модерним схватањем одвојености Цркве и државе.

Једнако важан сегмент приче о „збрињавању“ иконе Мајке Божије Филеримос је у већ поменутој чињеници да се планови у вези са простором у којој ће бити смјештена икона Филеримос и даље не дотичу њених превасходних богослужбених и молитвено-духовних својстава, користећи је искључиво као историјско-умјетнички предмет, који служи једној јединој сврси – убирању прихода од туристичких посјета! Прескочићемо овом приликом расправу о већ својеврсном миту о томе да Православна Црква од поклоничког туризма у Црној Гори сакупља средства, која се броје у десетинама, а у појединим изјавама и стотинама милиона евра! Штавише, ако су тачни медијски наводи, који говоре о неколико милиона евра потребних ради адаптације пећине за презентацију иконе Филеримос, одговорно свједочимо да се таква инвестиција, све и да се, не дај Боже, оствари, неће вратити не за неколико година, него ни за сто година.

На крају, не најмање важно је подсјетити да, и поред најава организатора овога „пројекта“ да су италијански и француски геолози и други стручњаци ангажовани, постоји константна опасност од поновног изненадног избијања огромних количина воде, који би потенцијално угрозили не само икону, већ и животе људи који би се затекли у простору пећине као туристи или поклоници. О немоћи човјека при варљивости природних сила мислимо да није потребно говорити нарочито посљедњих година, када је човјечанство, дијелом и својом небригом, бивало суочавано и суочава се са мноштвом елементарних непогода уз мноштво људских жртава. Не дао Бог ништа слично нама на Цетињу и у Црној Гори, али је наша дужност да унапријед промишљамо о могућим проблемима. Шта рећи о враћању оваквим чином Цетињана малтене у друштво пећинских људи, барем за схватање трезвених, културних људи?!

Икони Богородице Филеримос је мјесто уз двије светиње с којима је дјелила црквену и историјску судбину, које се примјерено својој, прије свега, духовној и литургијској вриједности чувају у катедралном храму у Цетињском манастиру. Митрополија је у неколико наврата већ исказала спремност да разговара са надлежнима око модела поновног обједињења светиња, али послије свега што се издогађало са одређеним предлозима, нарочито после ове најновије апсурдне комбинације за здраву људску памет, постаје нам потпуно јасно и очевидно да је обједињавање светиња у храму Цетињског манастира једино здраво и трезвено рјешење.

Овакви или слични пројекти не могу бити реализовани без консултовања са легалним и легитимним имаоцем све три светиње. Заправо могу, али у том случају их могу планирати и спроводити само они који су спремни да употребе правно и друго насиље над Црквом, која у овом случају јесте тај и такав ималац, злоупотребљавајући и профанишући саме светиње.

ИЗ МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ

Pin It on Pinterest

Share This