Izaberite stranicu

[picasa width=“570″ height=“440″ autoplay=“1″ showcaption=“0″]http://picasaweb.google.com/mitropolija.ct/26200907[/picasa]

GrbMitropolijecrveni.jpgFotografije sa bratskog sabranja Mitropolije u Manastiru Zdrebaonik, 26.12.2009.

Данас, 26/13. децембра 2009. у Манастиру Св. Архангела Михаила – Ждребаоник код Даниловграда, након Свете Архијерејске Литургије коју је, код моштију Св. Арсенија Сремца, насљедника Св. Саве, служио Високопреосвећени Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Господин Амфилохије уз саслужење свештеника, свештеномонаха и ђакона Митрополије, одржано је братско сабрање свештенства, свештеномонаштва и монаштва Богом чуване Митрополије Црногорско-приморске.

Свештенство и монаштво Митрополије је најприје изразило своју најдубљу тугу ради губитка човјека Божијег и црквеног јерарха чије ће се име вјечно памтити, блаженопочившег Патријарха Српског Павла. У исто вријеме, јединствено мишљење је да смо нашега Патријарха и оца Павла добили као свога заступника и молитвеника пред Господом, коме је био вјеран за вријеме свог вишедеценијског богословског, монашког и епископског служења. Оданост Патријарховој личности и дјелу исказана је кроз хиљаде оних људи из Црне Горе, који су, по упокојењу Патријарховом, приступили да га цјеливом и молитвом испрате, било на дан сахране, или у данима који су јој претходили.

Примљена је к знању одлука Светог Синода наше Цркве, којом је Митрополит Амфилохије, именован за Мјестобљуститеља трона Патријарахâ Српских и изражено увјерење да ће предстојећи избор Патријарха у јануару 2010. протећи с благословом Божјим и на корист наше свете Цркве.

Након тога, одржано је предавање Протојереја проф. др Бориса Брајовића, пароха подгоричког и професора Универзитета, на тему „Изазови Цркве у савременом свијету“, послије чега је услиједила плодотворна  дискусија.

Рад је настављен са темама вјеронауке, проблемима парохијског и манастирског живота у Митрополији, као и начину рјешавања питања реституције неправедно одузете црквене имовине.

Изражено је задовољство интензивним и плодотворним црквеним животом Митрополије Црногорско-Приморске, као и видљивим и непрекидним повратком народа Божјег својој Светој Мајци Цркви, и с тим у вези градњом нових и обновом древних светиња – цркава и манастира Митрополије. Посебан осврт је учињен на наставак градње Саборног Храма Христовог Васкрсења у Подгорици, који, без сумње, постаје понос Митрополије, Црне Горе, наше Помјесне Цркве, али и читаве Православне Васељене, као и Храм Светог Јована Владимира у Бару. Наглашен је и изразит пораст броја свештенства и монаштва, тако да су свештеници сада још запаженији и присутнији међу народом. Црквене славе, литије и академије су, такође, наново постале мјесто окупљања и народног сабрања и братимљења.

Уочен је нарочити благослов Господњи у чињеници да мноштво дјеце широм Митрополије и Црне Горе похађа наставу вјеронауке и подучава се о основним хришћанским учењима и врлинама, и што је најважније живи живим литургијским и богослужбеним животом Цркве.

У том смислу се изражава забринутост у вези са наставком изостанка воље надлежних државних власти да у школске планове и програме уврсте вјеронауку за сву дјецу и вјернике, који желе да у просвјетним установама изучавају своју вјеру и напајају се са својих духовних извора. Тим прије, што се у свим државама региона, и у онима у Европској Унији, које се појављују као узор нашим политичким вођама, настава вјеронауке у школама сматра једном од обавеза државе у погледу основних права које имају грађани Европе.

Са жаљењем и негодовањем се констатује чињеница да се у Црној Гори још увијек не доноси Закон о црквама и вјерским заједницама и да се не придаје довољно пажње биоетичким и другим моралним консеквенцама у процесу доношења нових законских решења. По питањима чедоморства (абортуса) и вјештачке оплодње у Европи и свијету се воде жестоке јавне расправе, док у Црној Гори, чини се, за то нема ни спремности ни воље.

Слична ствар је и по питању повратка отете и узурпиране имовине цркава, вјерских заједница и грађана у вријеме бившег комунистичког режима. У Црној Гори ништа није урађено у погледу повратка или праведне накнаде неправедно одузете црквене имовине. Напротив, наставља се њено узурпирање и игнорисање од једног броја државних и локалних институција. Изражено је заједничко увјерење да такав начин опхођења према Митрополији као најзаслужнијој за слободарску традицију и просвећење народа у Црној Гори, није у складу са јавним опредјељењем за напредак и успостављање праведног и одговорног друштва. Подсјећамо да Митрополија Црногорска-Приморска као насљедница непрекинутог континуитета од оснивања светосавске Зетске Епископије у Манастиру Св. Архангела на Превлаци код Тивта, ових дана прославља пуних 790 година постојања и дјеловања, шти је чини једном од најстаријих институција на овим просторима уопште. Тај јубилеј ће бити обиљежен важним Научним скупом „Древно хришћанско и светосавско наслеђе у Црној Гори“ 17. јануара 2010. у Манастиру Св. Архангела на Превлаци код Тивта.

Наглашавамо и дискриминаторски однос према Богословији Св. Петра Цетињског на Цетињу као најстаријој просветној институцији у Црној Гори и позивамо надлежне да најзад озбиљно размотре и приступе рјешавању проблема издавања дозволе за нову зграду Богословије, као и враћању зграде Његошеве Биљарде као зграде Цетињске богословије.

Користимо прилику и да још једном јавно укажемо пажњу на, чини се, недовољан степен опрезности према питању изградње хидроцентрала на Морачи. Предложени пројекти не пружају довољно сигурности у сфери еколошке, безбједносне и културно-историјске заштите. Очигледно је, да се недостатак искрене бриге, а искључива тежња за профитом може показати многоструко штетнијим од брижног и пажљивог односа према животној средини и историјским вриједностима. Остајемо на становишту да Манастир Морача не смије ниједног тренутка бити угрожен и препуштен случају. Модел мини хидроцентрала примјењен у самом манастиру се поставља као једно од могућих рјешења валоризације хидро потенцијала ријеке Мораче.

И даље остаје врло проблематичан однос одређених државних адреса, јавних дјелатника и медија према устројству Православне Цркве, тачније, према њеном грађанском и уставном праву да самостално уређује своју унутрашњу структуру. Њихов игнорантски, а, бојати се, и злонамјерни однос према Цркви, исказују подршком псеудорелигиозној националистичко-шовинистичкој организацији, која себе бесправно, неканонски, неуставно и непризнато од било које Православне Цркве назива тзв. „ЦПЦ“. Понављамо, по ко зна који пут, да свештенство Митрополије, слиједећи канонски поредак и императив очувања јединства са свом пуноћом Васељенске Цркве оштро осуђује и одбацује било каква тобожња чинодејства лажних свештеника те организације и подсјећа све православне вјернике да је сваки обред те организације лажан, невалидан и непризнат, не само у Митрополији, него у цијелом Православљу. То потврђују и стални братски односи и литургијско јединство Митрополије Црногорско-приморске и њеног надлежног Архијереја са бројним патријарсима и јерарсима Православне Цркве, посљедњи пут исказано прије само неколико дана на Међуправославној припремној конференцији у Шамбезију, на коме је у име наше Помјесне Цркве учествовао Високопреосвећени Митрополит Амфилохије.

Позивамо све државне и локалне званичнике, међународне и дипломатске представнике, остале јавне дјелатнике, као и медије у Црној Гори да се угледају на православне вјернике у Црној Гори, који се не двоуме по питању Православне Цркве у Црној Гори, и то показују својим непрекидним присуством у црквама и манастирима Митрополије Црногорско-Приморске и Епископија: Будимљанско-Никшићке, Милешевске и Захумско-Херцеговачке.

Свештенство ове Митрополије неће учествовати у понижавању Православне Цркве на овим просторима и убудуће ће свједочити љубав, истину и правду Божију, као што је и досад чинило, чувајући јединство Цркве, не ширећи мржњу и нетрпељивост према браћи и суграђанима других вјероисповијести. Заваде међу браћом, комшијама и пријатељима су зло, с којим смо се, нажалост, у Црној Гори, неријетко сретали кроз историју.

Управо ових дана, у сусрет празнику Рождества Господа нашега Исуса Христа – Божићу требамо се мирити, а не дјелити, ни по нацији, нити икако другачије, већ се окупити на једном мјесту, око једног Дрвета Живота – Господа и Спаситеља нашега Исуса Христа и поздрављати се поздравом наде, радости и вјечнога живота:

МИР БОЖЈИ!

ХРИСТОС СЕ РОДИ!

ВАИСТИНУ СЕ РОДИ!

Pin It on Pinterest

Share This