Херцег Нови је међу ријетким градовима који се могу подичити завидним бројем задужбина, које су добротвори оставили граду у „аманет“.
Но, да су фамилије Комненовић, Дуковић, Лакетић, Мусић, Бошковић, Павковић, Поробић, Ђуровић, Поповић, Штумбергер и други, могли претпоставити колико ће оне деценијама иза њих бити заборављене, као сирочад препуштене пропадању, вјероватно би „мјерили два пута, а трећи пут кројили“.
Да „пошаст“ буде већа, задужбине старих новских фамилија позициониране су углавном на најљепшим градским локацијама, па небрига „боде“ очи мјештанима и туристима. Свима, осим оних којима су дате на управљање.
Једна од њих је и задужбина Николе Мусића на Тргу Белависта, преко пута старог хотела „Америка“, остављена манастиру Савина. Оронула, стара више од вијека и по, урушеног крова и „утробе“ која несавјеснима служи за одлагање шута и другог отпадног материјала, нијемо вапи за реконструкцијом. Но, у манастиру Савина нема седстава за то. Својевремено, дио куће користили су као свлачионице чланови КК „Приморје“.
Херцегновски архитекта, Ранко Ковачевић, бивши предсједник, а сада члан црквеног одбора црквене општине Стари град, каже нам да је кућа оштећена у земљотресу 1979. и од тада до данас – нити једна шпахтла малтера на њој није „изливена“. Ипак, урбанистичким планом предвиђена је њена реконструкција и стављање у функцију, па би тако кућа Мусића требало да буде претворена у објекат културно вјерског садржаја, нешто као музеј са библиотеком и салом за културне догађаје, наводи Ковачевић.
„Реконструкцијом је предвиђено да се ту пребаци ризница манастира Савина, да буде доступна на увид туристима и грађанима, евентуално библиотека, нека универзална дворана, на спрату смјештај за госте. Значи, да буде неки манстирски објекат, али отворен за посјетиоце“.
Да је реконструкција задужбине Мусића што хитније потребна потврђује и податак да је влага већ почела да нагриза зидове комшијских зграда.
„Тај се комшија обратио већ манастиру чије старјешине настоје да ураде макар неку заштиту тренутног стања куће: да се шут избаци, све што је климаво и оштећено склони и да остану само чврсте ствари и зидови, тј. да се објекат колико толико заштити и да не угрожава никог поред“.
Како је Ковачевић додао, у манастиру настоје да нађу инвеститора који би им помогао у овој дјелимичној и привременој санацији.
Колика би била вриједност радова, да ли ће се и када кренути са привременом реконструкцијом покушали смо да сазнамо и у манастиру Савина, али на телефон доступан нашој редакцији се нико није јављао.
Извор: Радио Јадран
