Манастир Рождества Пресвете Богородице – Подластва у Ластви Грбаљској прославиће у понедјељак, 21. септембра, храмовну славу – празник Рођења Пресвете Богородице.
Света литургија биће служена са почетком у 9 часова.
Управа манастира и Црквена општина грбаљска позивају вјерни народ да узме учешће у славском сабрању.
***
Манастир Подластва, са црквом Рођења Пресвете Богородице, налази се у близини магистралног пута Будва–Тиват–Котор, на јужној падини у грбаљском селу Ластва Грбаљска, по којем је и добио име. Убраја се међу најзначајнија духовна средишта, не само Грбља него и цијеле Боке. Заједно са Михољском Превлаком, која представља осамстогодишњи темељ светосавског православља у Зети – Црној Гори, манастир Подластва је посебно сабирно и саборно мјесто, како Грбља, тако и цијелог Приморја.
Археолошка истраживања, извршена 1984. године на темељима цркве Пресвете Богородице у Подластви, резултирала су проналаском остатака ранохришћанске богомоље из VI вијека, чиме је дат значајан допринос проучавању средњовјековне археологије на овим просторима. Средњовјековни центар духовности Грбља тако је добио још једну духовну вертикалу, која га је дубоко повезала са темељима хришћанства. Такав, наизглед неочекивани обрт, да се на мјесту чије се оснивање, према предању, приписивало цару Душану и 1350. години открију трагови знатно старије светиње, дао је манастиру још већи значај, јер је материјалним доказима потврђено његово петнаестовјековно трајање.
Према предању, манастир је подигао цар Душан 1350. године. Према истом предању, преко овог дијела Приморја прошао је Свети Сава, први архиепископ српски и оснивач Зетске епископије, који се, након краћег боравка у ластовској цркви, са оближње морске обале упутио ка Светој Гори. Предање такође казује да је Свети Сава кроз ово мјесто пролазио и када је пошао у Јерусалим. Постоји и предање о грбаљском поријеклу кнеза Лазара Хребељановића.
Од свог настанка манастир Подластва био је духовни и политички центар Грбља и свједок бурних догађаја везаних за буне против Млечића и Турака, што се одразило и на судбину самог манастира.
Посебно свједочанство његовог страдања представља и спомен-костурница са земним остацима 80 Грбљана, Маињана, Будвана, Поборана и Паштровића, страдалих у Бару на крају Другог свјетског рата, чији су посмртни остаци пренесени и сахрањени у Подластви 1992. године, уз благослов патријарха српског Павла. За историју манастира везано је и страдање свештеномученика Варнаве Бућана, игумана Подластве, убијеног 1942. године након великог мучења. Имајући све то у виду, манастир Подластва с правом се у црквеном предању доживљава и као „манастир мученик“.
Манастир је, након рушења у Првом свјетском рату, освештао тадашњи митрополит црногорско-приморски Гаврило (Дожић), потоњи патријарх српски. Осамдесет три године касније, 2019. године, обновљени манастир, параклис Светог великомученика косовског цара Лазара и манастирске конаке освештао је блаженог спомена патријарх српски Иринеј.
