Светом архијерејском литургијом, резањем славског колача, литијом око цркве, манастир на Боану Кадића у Бјелопавлићима, који је метох манастира Острога подигнут на мјесту страдања братства Кадића, прославио је данас, 8. новембра 2026. љета Господњег, у 23. недјељу по Духовима, свог небеског заштитиника – Светог великомученика Димитрија, Солунског чудотворца.
Свету службу Божију, са свештенством и вјерним народом, служио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, који је честитајући празник, а свечарима и овој светој обитељи славу, пожелио да молитве Светога великомученика Димитрија и његово благодатно заступништва буду са цијелом Црквом Божијом јер су свети Божији угодници, као што је Свети Димитрије, наши заступници пред Богом.
Осврнувши се на житије Светога Димитрија, подсјетио је да су његови благочестиви родитељи били хришћани, пуни врлина, али су имали једну велику бригу – нијесу задуго имали дјеце. Указавши да је то често Божији промисао, навео је примјере родитеља Пресвете Богородице и Светог Јована Крститеља:
„Молили су се Богу и Бог им је даровао мушко чедо и када се родио Свети Димитрије, то је била радост за цио Солун. Није тада то био превелики град, а његов отац је био моћан и желио је да све угости, да помогне сиротињу и на такав начин прослави милост Божију што му је подарио сина. А то није било случајно, јер ће се показати да ће тај дјечак, који се родио, донијети радост цијелој васељени, не само једноме граду. Он јесте постао заступник града Солуна и остао до дана данашњега, али је заступник свих хришћана.“
Касније, када је одрастао, Свети Димитрије је ишао путем свога честитога оца и постао војвода солунски, али је свету вјеру проповиједао тако да у његовом житију стоји да је он био нови апостол Павле граду Солуну, који је свједочио свету вјеру православну својим ријечима и својим дјелима, а посебно својим милосрђем и својом великом добротом.
„И када је дошло вријеме да јавно исповједи вјеру, он је раздијелио све своје имање сиротињи, јер је хтио да се жртвује за Господа Христа и све земаљско принесе Њему на дар и у славу Његову да раздијели своје имање сиротињи. Тако се спремао, када је долазио цар Максимијан у град Солун, да јавно исповједи вјеру. Знало се тада, драга браћо и сестре, шта значи јавно исповједити вјеру хришћанску. То је значило бити спреман на страдање“, бесједио је Владика.
Додавши да је у то вријеме било много тајних хришћана, казао је да су се и многи од њих када је дошао тај моменат, охрабрили јер се Дух Божији, који је у њима тињао, одједном распламсао:
„Интересантно је да Господ Исус Христос, када говори о Своме страдању, открива да ће послије Његовога страдања и послије Његове смрти и васкрсења, послије завршеног дјела спасења, доћи Дух Свети Утјешитељ, кога ће Он послати од Оца. Наравно, тај Дух Свети је остао на Цркви Божијој кроз сва времена и како је Господ пострадао, тако су и многи свети Божији угодници пострадали за Њега и имали ту храброст да се жртвују за Христа и за свету вјеру православну.“
Нагласивши да је мучеништво Светога великомученика Димитрија било заиста изузетно, Митрополит је подсјетио да су многи гледајући његову вјеру и његово страдање, повјеровали у Христа. Говорећи о овом Божјем угоднику и његовом поштовању у нашем народу, Високопреосвећени је истакао да се наш народ увијек везивао за светитеље и празнике, па када би се родило дијете у неком дому, говорило се да се родило „уочи Божића“ или „послије Божића“, „око Светог Саве“, „на Ђурђевдан“, „на Митровдан“.
„Све су везивали за свеце. Па имамо и ону пјесму из наше народне епике од Ђурђева до Митрова дана, Ђурђев данак – хајдучки састанак, Митров данак – хајдучки растанак. Све је некако било у знаку светих Божијих угодника који су нас штитили, кријепили кроз најтежа времена наше мукотрпне историје. Ми смо, дакле, доживјели то благодатно заступништво Светих великомученика Димитрија и Георгија. Ено их насликани на вратима манастира Мораче, у турско доба када се наш народ кријепио вјером у заступништво светих Божијих угодника великомученика Георгија и Димитрија“, казао је Архиепископ цетињски.
Потом је указао на примјер заступништва Светог Димитрија у новије вријеме, за кога наша браћа Невесињци исповиједају да их је спасио у току несрећнога рата 90-их година прошлога вијека, када су Хрвати и муслимани кренули заједно на тај српски град, а они га јуначки одбранили. Такође је подсјетио на причу, коју је испричао једном блаженопочивши Владика Атанасије, о томе како је неки старац видио Светога Димитрија, баш тих 90-их година у војничкој униформи крвавог.
„И зачудио се тај старац, духовник, који се Богу молио, какво је то виђење. А Свети Димитрије му је открио: Ишао сам да помогнем хришћанима у Невесињу. Остала је та прича, само једном је то испричао, али тако обично и бива, да се то много не распричава, него да остане некако у народноме памћењу. А и то је дио житија Светога Димитрија. Свеци Божији живе, живе на небу пред престолом Божијим, али живе и међу нама и дјелују, и долазе и помажу, и избављају нас од наших мука и тешкоћа.“
На крају Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је још јеном честитао празник и славу ове свете обитељи:
„Нека буде срећна слава, благодатно божанско заступништво, небеско заступништво Светога Димитрија да буде са свима вама и са нашом мати игуманијом Теофанијом и са њезиним сестринством, са свим добротворима, приложницима, градитељима, чуварима овога светога храма и са народом који је подизао ову светињу. Свима нам здравље и спасење, амин, Боже дај!“
Весна Девић
