У подгоричком Храму Светог великомученика Ђорђа, данас на Митровданске задушнице служена је Света литургија, којом је началствовао протојереј-ставрофор Милета Кљајевић. Саслуживао је прота Драган Станишић уз молитвено учешће старешине храма проте Мирчете Шљиванчанина, проте Јована Радовића и ђакона Луке Павићевића.
На литургијске возгласе одговарали су појци Цркве Светог Ђорђа, предвођени протом Јованом Радовићем.
Сабраном вјерном народу поучном бесједом обратио се прота Кљајевић, који је казао да данас вршимо свете обавезе и дужности према својим покојнима, онако како наша света мајка Црква налаже:
„Сјетимо се наших упокојених отаца, мајки, ђедова и прађедова, сестара, пријатеља и познаника – који се представише и одоше на онај љепши свијет. Запалимо им свијећу, окадимо им гробове – нека их свештеник прелије освећеним вином, нека прочита читуље, јер свака породица треба да има поменик/читуљу за своје покојне, да им очита помене и парастосе, како би се помолили Богу за спасење њихових душа, на ономе свијету.“
Молитве, опијела и парастоси одређени су да би се помогло упокојенима на ономе свијету, и то је прави циљ посмртних пјесама, које ми сви упућујемо Господу Богу, подсјетио је прота:
„Ми се молимо Богу, а Бог разрешава и опрашта гријехе упокојенима који су они учинили на овом свијету. Задушнице су установљене баш зато. Оне су празник упокојених, јер тога дана они добијају од Бога утјеху и помоћ, која им причињава радост на оном свијету. О постојању живота на ономе свијету говори нам Божанска наука Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа. Прича о богаташу и Лазару јасно доказује да постоји живот на оном свијету; а то доказују и света мајка Црква и Божији светитељи; то нам уосталом говори и данашње Јеванђеље, о Госледњем и страшном суду Божијем. А наш кратки земљаљски живот на овом свијету је само припрема за живот духовни. Зато сви треба да живимо и радимо по науци Господа Исуса Христа и да се усавршавамо у моралном и духовном животу, да би заслужили вјечно блаженство у Царству Божијем“, поручио је началствујући свештенослужитељ, прота Кљајевић.
Потом су свештенослужитељи приступили служењу помена свима онима који су се упокојили са надом у живот вјечни. Благословили су кољива које су вјерни принели у спомен својих преминулих сродника и прочитали имена упокојених.
У храмовној порти окупљенима је потом бејседио прота Драган Станишић:
„Бог да прости душе слугу Божијих, отаца, праотаца и свих наших сродника и предака – да их настани у Царству небеском, у наручје Авраама, Исака и Јакова, тамо гдје нема болести ни жалости, него гдје је живот бесконачни. Наводи се у дјелима апостолских ученика, како су душе као сјеме жита, које се скупља са свих страна и меље се, и настаје хљеб. А хљеб симболизује Христа Господа. Тако и сав овај принос који сте донијели, ово жито – то су безбројне душе наших сродника, које су благодарећи нашим молитвама, узведене ка Христу Господу и тако добиле смисао у Царству Божијем. Сјећам се да је било времена, кад нико није знао за задушнице, само су хтјели да знају за овај свијет и овај живот – нису размишљали о нашим прецима који су нас задужили. Долазећи овдје, исказујемо њима поштовање, а они су поносни на нас, јер их нисмо заборавили – што је истовјетно са службом Божијом, а то је благодарење, које се данас изгубило – јер је постао битан само опстанак биолошки“, поручио је прота Станишић.
Заједничарење је настављено у Светогеоргијевском дому.
Елза Бибић
