У манастиру Михољска Превлака, данас, на празник Покрова Пресвете Богородице, Светом литургијом началствовао је јеромонах Василије, игуман ове свете обитељи.
У бесједи је тумачио значај овог празника који нас подсјећа да смо увијек под заштитом Пресвете Богородице која нам помаже да наша страдања не превазиђу мјеру наших снага и трпљења.
„Славимо спомен једног јављања у Влахернској цркви, те величанствене појаве за време свеноћног бдења у цркви Њој посвећеној, цркви препуној верног народа, где је у неком кутку седео и Андреј, кога је овај свет сматрао лудим, а кога је Господ удостојио многих и славних виђења.
А можда једно од највећих, ако не и највеће виђење, било је управо ово: када је видео Пресвету Богородицу у куполи цркве, изнад верног народа, како их штити својим покровом од свакога зла, видљивог и невидљивог.
И не само он, већ је и његов ученик Епифаније видео исти призор, док остали народ у цркви није телесним очима видео Пресвету Богородицу, али је духом својим осећао Њено присуство.
И од тада Света Црква слави овај дан као спомен Покрова Пресвете Богородице над свима нама, свакодневно и не само у храмовима, него и на сваком месту нашега живота.
Иако је и ми, као и већина народа те вечери, не видимо, Она је, ето, Црква нам говори, невидљиво присутна изнад свију нас. И штити нас не само од зала, несрећа, болести и искушења, већ нас штити и од греха, од смрти, од ђавола.
Штити нас, неуморно се молећи за нас пред Престолом Божјим.
Да, нису је видели те ноћи како стоји као царица небеска, како се моли и својим покровом закриљује верни народ, а око Ње, како се и у данашњем кондаку вели, анђели са архијерејима стоје, апостоли и сви свети, који заједно са Пресветом Богородицом из царства небескога покривају нас у овим нашим борбама и на овом нашем путу ка љубави Господњој.
И управо је овај празник упућивање на то да нисмо сами у свим нашим борбама, нисмо остављени, и да у нашој тами постоји та тиха, невидљива светлост — светлост царства небескога.
Она просијава кроз свете, а кроз Пресвету Богородицу понајвише, али она долази од Господа славе. Да нашу веру и нашу љубав, коју имамо према Светима, не заустављамо само на њима, већ да је пренесемо и до Онога од кога светлост долази — до Господа нашега Исуса Христа, крај чијег крста је и Богородица стајала и чије је срце пробо немилосрдни мач страдања.
Тако и Она, закриљујући нас, не обећава да неће бити страдања, већ нам својим покровом помаже да та страдања не превазиђу меру наших снага и нашега трпљења. Већ је увек ту да нас охрабри, ојача и проведе кроз сва искушења, кроз сву ватру овога света, на путу до царства небескога.
И ми, овде сабрани, управо под Покровом Пресвете Богородице и под крилом светог архангела Михаила и заштитништвом Свете Тројице, којој је овај храм посвећен, да осећамо да нисмо сами, јер смо део Цркве — Цркве коју Пресвета Богородица чува и увек ће чувати до краја века.
Њој нека је поштовање, Њој кроз коју је дошло спасење света. Њој молитве наше упућујемо за спасење, да их Она принесе Сину своме и Богу нашем, Господу Исусу Христу, коме нека је слава са Оцем и Духом Светим у векове векова. Амин“- закључио је јеромонах Василије.
Извор: Манастир Михољска Превлака
