На дан Покрова Пресвете Богородице, када се по старом которском обичају служе прве јесење задушнице, и то само на Градском гробљу у Шкаљарима, вјерном народу поводом храмовске славе ове цркве обратио се протојереј Мијајло Бацковић.
“Пресвета Богородица огледало је славе Божије, коју је изабрао Бог да да тијело Спаситељу свијета, кроз коју смо ми и до данас, од рођења, примили тај вјечни и непролазни ДНК – ДНК вјечности. Бог кроз Њу узима тијело и постаје човјек. Она, која је брза помоћница у молитвама, Она која је утјешитељ и којој сви епитети овога света највише и најприје Њој припадају, својим покровом држи овај свијет и моли се за њега”, казао је отац Мијајло.
Спаситељицу свијета прослављамо сјећајући се 911. године када се у Костантинопољу, у цркви, пројавила двојици светитеља који су видјели да стоји изнад народа и држи Њен покров.
“Али, тај дан само симболизује сваки дан у вјечности, гдје Она, Пресвета Владарица наша Богородица, стоји и покровом својим држи овај свијет. Када смо били у манастиру Ватопеду видјели смо једну дивну икону која је другачија од других икона. На тој икони Богородица држи Христа, који држи руку на Њеним устима, а Она је склања. И када смо питали монахе зашто је ова икона таква, они су нам рекли да је та икона била као и свака друга, али једном, када је манастир запао у велика искушења, када су монаси престали да држе монашко правило, Бог је допустио да пирати дођу на врата манастира, која су била закључана. Пирати су се се прерушили били у неке монахе и хтјели су да преваре монахе да би ушли. Богородица је кренула да упозори монахе, да не отварају врата, а Он јој је затворила уста и рекао: ‘Нека, треба да пострадају јер су оставили ријеч Божију’. Она му је склонила руку и није могла, али толико има у Њој љубави да и своме Богу каже: ‘Ипак ћу упозорити монахе да не пострадају”, казао је о. Мијајло.
Колика је Њена љубав толики је покров силе Њене према овоме свијету, наставио је даље о. Мијајло, истакавши “ту љубав прободену, љубав жртвовану, срце Њено пострадало гледајући свога Сина”.
“И, има ли игдје веће љубави и жртве него када мајка гледа како јој убијају дијете. И она је и то са Њим поднијела под крстом, и с Њим подијелила смрт, и с Њим вазнесена у царство Божије, гдје се и дан-данас за нас моли. Њеним молитвама и покровом нека би Господ дао да сачува овај свијет и молимо јој се да склони увијек руку са уста када буде дошло вријеме да и ми претрпимо страдање и да нас упозори својом љубављу мајчинском и својим добрим срцем Пресвете Богородице.
Нека њен покров чува и овај град Котор и овај Храм Покрова Пресвете Богородице, нека чува и град Ниш, који данас слави и највећу јединицу 63. Падобранске бригаде, која је поднијела крст страдања за свој српски народ. Није случајно што и она данас прославља празник Покрова Пресвете Богородице који помало личи на падобран којим скачемо. Али тај падобран надкриљује цијели свијет и чува да се не разбије у својим гријесима.
Нека молитвама Пресвете Владарице наше Богородице и покровом Њеним Господ да и братсву овога светога храма, оцу Немањи, оцу Миленку, оцу Ненаду, оцу Воју и свима вама, вјерном народу Парохије которске и шире, да увијек знамо и да никад не посумњамо да је Она која ће увијек чути нашу молитву управо Пресвета Владичица наша Богородица у чијем се данас храму налазимо. Њеним молитвама нека Господ свима нама да снаге, трпљења, стрпљења и најбитније љубави кроз Њено срце, један другога да видимо. То је онај идентитет који нам је Она дала рађајући нашега Спаситеља. Нека је свима на здравље и на спасење, слава и празник, амин“, казао је протојереј Мијајло Бацковић.
Извор: СПЦО Котор
