Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије данас, 14. октобра, на празник Покрова Пресвете Богородице, началствовао је Светом архијерејском литургијом у манастиру Горњи Брчели у Црмници, поводом храмовне славе ове светиње.
Високопреосвећеном Митрополиту саслуживало је свештенство и свештеномонаштво Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке.
Прије почетка Свете литургије Митрополит Јоаникије је у чин ипођакона рукопроизвео монаха Мардарија, сабрата Манастира Светог Николаја у Доњим Брчелима, а потом га је у току литургијског сабрања рукоположио у свештени чин јерођакона.
Ово рукоположење представља посебан благослов за манастирско братство и радост за Цркву, која добија новог служитеља светог олтара.
Након заамвоне молитве, освештан је и пререзан славски колач у част Покрова Пресвете Богородице, а потом се сабранима архипастирском бесједом обратио Митрополит Јоаникије.
Честитајући свима празник, а мати игуманији и њезином сестринству славу, Високопреосвећени Митрополит Јоаникије је истакао да су за празник Покрова Пресвете Богородице везани велики догађаји све од давних времена када се Пресвета Богородица у Цариграду, приликом свеноћнога бденија, јавила Светоме Андреју Јуродивом. Пресвета Богородица се показала како распростире свој покров над свим хришћанима, који јој се моле, а са Њом су и анђели Божји и све небеске силе и светитељи, угодници Божји, мученици које Она предводи.
Подсјетивши да се од тих времена прославља овај свети празник, Владика је казао да поред Рођења, Ваведења и Успенија Пресвете Богородице, у току године имамо много празника у част и спомен Њезиних јављања и чуда, нарочито преко светих икона које прослављамо у току године:
„Све су то Богородичини празници, и није чудо што Црква Божја толико слави Пресвету Богородицу, јер она је Мајка Спаситеља нашега Господа Исуса Христа. Преко Ње и од Ње је Господ примио људску природу, силом и дејством, наитијем Духа Светога док је она била дјевојчица у своме граду Назарету и тај догађај је посвећен Благовјестима. Али Њезино покровитељство над цијелом Црквом је толико прослављано и присутно, опипљиво и додирљиво да сваки хришћанин Пресвету Богородицу доживљава као своју заступницу, као своју мајку која је спремна увијек да саслуша. Као што мајка саслуша своју дјецу и гледа у свему да им помогне и да их утјеши, да их окријепи, оснажи.“
Пресвета Богородица свима онима који Јој притичу, православним хришћанима али и осталима, сваком човјеку је брза помоћница, избавитељка од опасности и невоља, и од болести:
„Видимо да Пресвета Богородица штити не само од тјелесних болести и искушења, него и од душевних болести које су много опасније. Она се прославља као брза помоћница, утјешитељка, избавитељка и зато прослављамо овај Њен покров који се пројавио на тој светој служби, јер Њено покровитељство, иако је то сада нама невидљиво, сви осјећамо и доживљавамо. Тај Њезин покров који се видљиво показао, није исплетен од некога вештаства и од неке творевине, материје, него је исплетен од вјере, од љубави Божје, од светости, од дарова Духа Светога. И то је оно што истински нас кријепи у овоме животу – оно што је невидљиво и божанско, а има своје дејство да нас одушеви, да нас покрене, да нам да снагу и силу да се уздигнемо изнад наших обичних слабости људских.“
Посебно је нагласио да Пресветој Богородици притичемо у временима када су неке заваде у народу, подјеле, несреће, погибије, нарочито када се умножи мржња. Притичемо Пресветој Богородици да растјера облаке мржње и таме и гријеха између нас и да нас ослободи, прошири наша срца да љубимо једни друге.
„Да превазиђемо наше међусобне раздоре и свађе и подјеле и да препознамо једни у другима своју браћу по Духу Светоме, јер смо у Цркви Божјој, у Христу Исусу Господу увијек једно. Ако смо Христови, ако смо са Христом, онда смо увијек са Црквом Божјом и са свима хришћанима као са својом најмилијом и најрођенијом браћом. Јер сродство по Духу Светоме је много јаче од тјелеснога сродства. Ми волимо своју рођену браћу и сестре и родитеље и сроднике ближње и даљне, лијепо је то, али је сродство по Духу Светоме много јаче и много битније и важније за наше спасење. Ако тјелесно сродство нема и ту силу духовнога сродства, оно полако блиједи“, поручио је Митрополит Јоаникије.
Како је нагласио треба да нађемо тај уски и благословени, тијесни пут, да идемо за Христом, јер су искушења на све могуће стране, зато и имамо овакве свете обитељи, као што је манастир у Горњим Брчелима, гдје се монаси или монахиње посвећују Богу, да служе:
„У подвигу, посту и молитви да служе Господу у све дане живота својега. Ради молитве, ради светиње, ради Христа Господа, да Му служе дан и ноћ и да своја срца и своје мисли и своје душе отварају и освећују Божјом милошћу и Божјом благодаћу и светињом.“
На крају Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је пожелио свакога добра мати игуманији Георгији и њезином сестринству, нагласивши да је посебно велика радост што смо данас, на овај свети празник, добили новога служитеља олтара Господњега – јерођакона оца Мардарија, сабрата Доњег манастира Брчели, који је добио име по Светом Мардарију Либертвилском:
„Нека би наш драги нови јерођакон ишао путем Светога Мардарија и путем Светога Романа слаткопојца, чини ми се да и он има лијеп глас па нека га Господ укрепи да пјева и служи Господу све дане живота свога са радошћу и да га Господ милује и крије и штити својом љубављу и својом моћном десницом у све дане живота његова. Нека буде срећно и игуману манастира Доњи Брчели, оцу Никону и братији. И свима нама да буде на радост и ово рукоположење и овај данашњи празник. И да захвалимо нашој Александри Божић, која је кума овога данашњега славља. Нека је Бог обдари за њезину љубав, за њезину жртву и труд сваким добром, прије свега здрављем и сваким напретком, и њу и њезину породицу. Амин, Боже дај, на многа и блага љета!“
Заједничарење је настављено уз трпезу хришћанске љубави.
Манастир Горњи Брчели, посвећен Покрову Пресвете Богородице, једна је од значајних светиња Црмнице, која кроз вјекове чува духовно и историјско насљеђе овога краја.
Весна Девић
Фото: Саша Дедић
