У организацији седам херцегновских невладиних организација, у Херцег Новом је традиционално обиљежен Дан српског јединства, слободе и националне заставе, као и годишњица пробоја Солунског фронта.
У манастиру Савина служен је парастос родољубима из Боке који су положили живот у Балканским и Првом свјетском рату, а вијенци су положени на споменик стријељаним родољубима на платоу испред манастирског комплекса.
Игуман манастира Савина Макарије поручио је да помен страдалима треба да буде подсјетник на потребу личне одговорности и живота у складу са хришћанским вриједностима.
– Свако од нас бира у овом животу шта ће изабрати: Царство небеско или царство земаљско. То је нама, српском народу, животна максима, животна прича. Цар Лазар одредио је тај правац за сва времена, и сви имамо сви слободу да изаберемо. Управо овај помен браћи који су дали ту жртву за друге, показује нам добар правац и добар примјер. Не само они, него сви они који су кроз историју жртвовали себе за друге, они су добар примјер нама. Колико само светитеља међу њима има, колико оних који су постали Божији и остали Божији људи и доживели вјечност. То је и нама задатак и циљ у овоме животу, као појединцу, али као и читавом народу српском. Али, мора прво да се промијени човјек сам. Не можемо мијењати масу, него мијењамо себе. Промијени себе, цијели свијет ћеш променити, поручио је игуман Макарије.
Конзул Републике Србије у Херцег Новом Јасмина Милачић казала је да 15. септембар подсјећа на почетак пробоја Солунског фронта 1918. године и велике жртве које су претходиле ослобођењу.
– Послије дугих година рата и страдања, српска војска и њени савезници кренули су у одлучујући пробој који је довео до ослобођења Србије и завршетка ратних страдања на Балкану. Иза те побједе стајале су огромне жртве. Многи наши преци прошли су кроз повлачење преко Албаније, глад, болест и губитак најмилијих. Ипак, нису изгубили наду. Њихова снага била је у вјери, заједништву и увјерењу да ће доћи дан слободе. Зато је пробој Солунског фронта више од војне операције. Он је симбол истрајности и побједе духа над невољама. Показује нам да народ може опстати и у најтежим временима ако сачува вјеру у Бога, заједништво и наду, истакла је Милачић.
Предсједник НВО „Српски соко“ и публициста Небојша Рашо говорио је о историјским везама Боке са Србијом и учешћу Бокеља у борбама за ослобођење.
– Бокељи су прешли велики пут да би помогли Карађорђу у Првом српском устанку, и многи од њих су дали и тада живот за наше ослобођење. Касније нису се Бокељи бојали; на својим бродовима они су поносно вијали и српску заставу, а бродови су често носили имена цара Лазара, цара Душана, Обилића, чак и Србије. То је последњи новски једрењак дуге пловидбе, продат је 1902. године капетана и бродовласника Сима Милуновића. И зато су Бокељи у великом броју прешли у добровољце: да ли су одавде прешли на страну Црне Горе и Србије, или су из Америке и других крајева учествовали у тим борбама. И дочекали су тај дан, дан ослобођења и уједињења, а у том периоду многи су знаменити Бокељи повезивали и Србију и Боку которску, од Светог Стефана Штиљановића до Светог владике Николаја Велимировића, подсјетио је Рашом.
Организатори обиљежавања Дана Српског јединства су и невладине организације: Карађорђе, Коло српских сестара, Витезови Светог Стефана, Ризница старих умјетничких заната и вјештина, СПКД Просвјета и ФК Обилић, а покровитељ је Генерални конзулат Републике Србије у Херцег Новом.
Извор: РТХН
